Dosadašnji predsednik Skupštinskog odbora za KiM Milovan Drecun kaže da je Priština fokus sa dijaloga prebacila na vojni teren, uz podršku Zapada. Tvrdi i da bi patroliranje tzv. kosovskih bezbednosnih snaga na severu Kurtiju omogućilo potpunu kontrolu nad tim područjem. Ističe da NATO pomaže transformaciju KBS-a u vojsku.
Dosadašnji predsednik Skupštinskog odbora za Kosovo i Metohiju Milovan Drecun kaže za RTS, povodom otkrivanja biste Adamu Jašariju u južnom delu Kosovske Mitrovice, da postoji kontinuitet napada režima Aljbina Kurtija i prištinskih vlasti na Srbe kao deo šireg projekta.
„Dugoročan cilj je zakletva koju su polagali pripradnici terorističke formacije takozvane Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) – oslobađanje i ujedinjenje svih, kako kažu, albanskih etničkih teritorija na Balkanu, odnosno stvaranje Velike Albanije. Kurti je podizanjem spomenika Jašariju poslao poruku da proces nije završen i da bi sve što je OVK započela trebalo da se završi“, navodi Drecun.
Ističe da je ekonomija prištinskih vlasti bez perspektive, što se ogleda u činjenici da je, kako kaže, više od 150.000 pretežno mladih otišlo sa Kosova i Metohije u poslednje četiri godine.
„To se posebno odnosi na srpski narod. Međutim, zbog pomoći koju država Srbija pruža narodu na KiM, Srbi su se ekonomski poprilično oporavili“, objašnjava sagovornik Jutarnjeg programa.
Drecun smatra da je Kurti suočen sa pretnjama Sjedinjenih Država zbog jednostranog poteza zabrane upotrebe dinara na teritoriji južne pokrajine .
„Vašington tvrdi da će ta odluka da se odrazi na partnerstvo Prištine i SAD. Međutim, suštinski je da postavimo pitanje da li pretnje mogu da nanesu štetu Prištini. Ja to ne vidim“, ističe Drecun.
Umesto toga, ukazuje sagovornik, na delu je intezivaranje naoružavanja Kosovskih bezbednosnih snaga po NATO standardima, što za cilj ima njihovu transformaciju u vojsku.
„Izgovor je da Beograd priprema nekakvu agresiju. Tako su fokus sa dijaloga u Briselu prebacili u potpunosti na vojni plan. To se vidi u tome da su prošle godine potrošili 115 miliona dolara za nabavku novog naoružanja i ideju o formiranju tri pešadinska puka“, nabraja Drecun.
Dosadašnji predsednik Skupštinskog odbora za Kosovo i Metohiju ističe da ga brine potencijalna inicijativa o zajedničkim patrolama Kfora i tzv. kosovskih bezbednosnih snaga na severu.
„Bilo kakva patrola koja bi KBS-u omogućila da kontroliše administrativnu liniju, značila bi njihovu potpunu kontrolu na severu Kosova“, kaže Drecun.
Naglašava da je za kontekst bitna i reakcija NATO-a, koji nema stav rema transformaciji KBS-a zbog zemalja koje nisu priznale nezavisnost Kosova, ali na nekoliko nivoa potpomaže stvaranje vojske.
„Prisustvo NATO-a ima tri komponente. Jedna je vojno prisustvo – i to su trupe u sastavu KFOR-a. Druga je savetodavni tim NATO-a, koji ima komunikaciju sa KBS-om. Treća stvar je, ono što oni kažu, interakcija između Saveza i Kosova. Međutim, sve tri komponente zapravo predstavljaju podršku u stvaranju takozvane Vojske Kosova“, ističe Drecun.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da će početkom marta biti jasno da li će Beograd dobiti novu izvršnu vlast ili će se ići na nove izbore, kao i da je želeo da razgovara sa predstavnicima „Mi, glas iz naroda“ o formiranju koalicije, ali da oni ne žele da razgovoraju.
Drecun smatra da svaka stranka koja dobije poverenje glasača, a koja ima priliku da delovanjem u okviru izvršne vlasti realizuje ono što je obećala građanima, ne može da izbegava odgovornost i da kaže „ne, mi nećemo da učestvujemo u koaliciji kako bismo podigli rejting stranke“.
„Ako su vam građani dali glasove, a pruža vam se prilika da formirate izvršnu vlast, onda to trebate da prihvatite i da se borite za realizaciju onoga što ste obećali građanima. Ne prihvatam nikakav metod političke destrukcije“, kaže Drecun.
Drecun ističe, govoreći o zaključcima sa Minhenske konferencije o bezbednosti , da nema mesta velikom optimizmu, najviše zbog stavova i politike vodećih zapadnih država na čelu sa SAD.
„Brine i novi strateški koncept NATO saveza koji podrazumeva pristup da je Alijansa regionalna organizacija, ali su izazovi globalni. A taj globalni aspekt NATO-a se prevashodno odnosi na obuzdavanje Kine kao konkurenta i strateški poraz Rusije, koja je uz terorizm predstavljena kao glavni neprijaatelj Saveza“, tvrdi Drecun.
Stava je da se NATO, sudeći prema najavama formiranja trupa za brza reagovanja, priprema za obračun i da postoji velika opasnost za globalnu bezbednost.
„U Minhenu je rečeno da ima neke nade, ali su za realizaciju te ideje potrebne obe strane. Ovde imate nespremnost jedne strane da stvori uslove za nadu da će mir prevladati ratovanje“, zaključuje Milovan Drecun tokom gostovanja u Jutarnjem programu RTS-a.
