Nemačka je oklevala sa slanjem tenkova u Ukrajinu da bi se suprotstavila ruskim snagama, iz „istorijskih razloga“, rekli su vladini izvori za magazin Der Spiegel.
Prema neimenovanim zvaničnicima, postoji zabrinutost u vladi kancelara Olafa Šolca da bi Kijev mogao da postane previše samouveren ako ostvari niz pobeda i da bi mogao da pokrene upad na rusku teritoriju.
Takav razvoj događaja „značio bi da će nemački tenkovi ponovo biti unutar Rusije“, napisao je Der Spiegel u petak, očigledno pozivajući se na invaziju nacističke Nemačke na Sovjetski Savez 1941.
Strah da bi nemačko oružje moglo biti poslato u Rusiju „ističe izvesno nepoverenje u Berlin u ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog. I to je takođe razlog zašto odbrambena industrija u Nemačkoj nije ovlašćena da isporučuje borbene tenkove“, navodi se u izveštaju.
Do sada su tenkove kijevskoj vladi isporučivale samo Poljska i Češka Republika, a ne veliki izvoznici oružja kao što su SAD, UK i Francuska.
Uprkos tome što se o embargu na tenkove nikada nije razgovaralo na nivou NATO-a, postignut je nezvanični sporazum o tom pitanju između Vašingtona, Londona i Pariza, rekli su izvori, a Nemačka nikada ne bi mogla da bude prva zemlja koja će isporučiti tenkove Ukrajini iz „istorijskih razloga“. ”
Izveštaj Der Spiegla citira političare i analitičare koji optužuju Šolca da je prespor da pomogne Ukrajini oružjem u borbi protiv Rusije. Autori su takođe naveli glasine da je kancelar bio primoran na svaki ustupak koji je do sada napravio u vezi sa vojnom pomoći, ali je potom ipak odložio isporuke.
Od kraja februara, kada je počela ruska vojna ofanziva na Ukrajinu, Berlin je Kijev snabdevao samo lakšim naoružanjem, a obim isporuka se vremenom smanjivao, a Velt am Sonntag izveštava da su samo dve nemačke pošiljke stigle u Ukrajinu između 30. marta i maja. 26.
Berlin je najavio isporuke teškog naoružanja, uključujući 30 protivvazdušnih vozila Gepard, sedam samohodnih haubica Pancerhaubitze 2000 i četiri višecevna raketna sistema MARS II, ali još uvek nisu realizovane.
Šolc je prošle nedelje tvrdio da će Nemačka takođe poslati jedno od svojih najmodernijih oružja – IRIS-T protivvazdušne odbrambene sisteme – kijevskoj vladi. Međutim, Ministarstvo odbrane je saopštilo da nema na lageru predviđeni hardver i da pitanja treba da budu upućena proizvođačima. Prema izveštajima medija, Ukrajina može samo da se nada da će dobiti sisteme u novembru.
To bi moglo biti prekasno, navodi Der Spiegel, jer procurele procene nemačkih obaveštajnih službi sugerišu da bi ruske trupe mogle da stave ceo Donbas pod svoju kontrolu do avgusta.
Rusija je napala državu Ukrajinu krajem februara, nakon neuspeha Kijeva da primeni uslove sporazuma iz Minska, prvi put potpisanih 2014, i konačnog priznanja Donbas republika Donjecka i Luganska od strane Moskve. Protokoli uz posredovanje Nemačke i Francuske osmišljeni su da otcepljenim regionima daju poseban status u okviru ukrajinske države.
Kremlj je od tada zahtevao od Ukrajine da se zvanično proglasi neutralnom zemljom koja se nikada neće pridružiti vojnom bloku NATO-a koji predvode SAD. Kijev insistira da je ruska ofanziva bila potpuno ničim izazvana i demantovao je tvrdnje da je planirao da silom povrati dve republike.
