SANTJAGO – Čileanci su u nedelju masovno glasali za odobravanje ili odbijanje progresivnog novog ustava koji bi zamenio njegov trenutni tekst prilagođen tržištu koji datira još iz diktature Augusta Pinočea, preneo je Rojters.
Glasački centri širom zemlje prijavili su duge redove i visoku izlaznost dok su Čileanci učestvovali u obaveznom glasanju, što stručnjaci kažu da dodaje nesigurnost anketama, koje su dosledno pokazivale da će birači verovatnije odbiti novi tekst.
Dijego Uribe, 35, otac dvoje dece koji inače ne glasa jer je izgubio veru u političke stranke, glasao je za usvajanje novog ustava u Puente Altu, regionu sa nižim prihodima u južnom Santjagu.
„Ovaj je drugačiji“, rekao je Uribe i dodao da bi glasao čak i da nije bilo obavezno. „Odobrenje je prava promena za budućnost, besplatno obrazovanje, dostojanstvena zdravstvena zaštita i više prava.
Novi tekst je rezultat postignutog sporazuma o gušenju nasilnih protesta protiv nejednakosti 2019. godine i fokusira se na socijalna prava, životnu sredinu, rodnu ravnopravnost i prava starosedelaca.
Dok je skoro 80 odsto Čileanaca glasalo za izradu novog ustava krajem 2020. godine, ankete pokazuju da je podrška javnosti novom tekstu opala zbog straha od određenih predloga i kontroverzi oko birača koji su izabrani da ga sastave.
Više od 15 miliona Čileanaca i stanovnika ima pravo da glasa u više od 3.000 biračkih centara, uključujući nacionalni stadion u Santjagu, gde je Rozmari Vilijamson (54) zajedno sa svojom 85-godišnjom majkom glasala za odbacivanje novog ustava.
Vilijamson je glasao za nacrt novog ustava 2020. godine, ali je danas odbacio predloženi ustav, navodeći zabrinutost zbog nekoliko predloga.
„Glavni je [autohtona] višenacionalnost, a zatim penzioni fondovi“, rekao je Vilijamson. „Radio sam ceo život i nisam voljan da to delim.
Predsednik Gabrijel Borić glasao je rano u nedelju u gradu Punta Arenas na jugu zemlje i obećao da će sačuvati jedinstvo bez obzira na ishod.
„U teškim vremenima koje smo imali kao zemlja krenuli smo putem rešavanja naših razlika i napredovanja sa više demokratije“, rekao je Borić novinarima posle glasanja.
On je dodao da će, bez obzira na ishod, vlada raditi sa svim sektorima na „napredku u pravdi, jednakosti, rastu i razvoju za sve“.
Neke ankete izvan zemlje, uključujući Novi Zeland, Australiju, Japan, Južnu Koreju i Kinu, već su zatvorene i pokazuju povoljnu prednost za novi tekst. Glasovi Čileanaca koji žive van zemlje istorijski su bili progresivniji od ostatka biračkog tela.
Biračka mesta zatvaraju se u 18 časova. ali ostanite otvoreni za glasače koji čekaju u redu. Čileanska izborna agencija očekuje da će rezultate imati u roku od nekoliko sati.
Broj glasača koji su planirali da glasaju protiv novog teksta prvo je premašio glas ‘za’ u aprilu i zadržao je promenljivo vođstvo. Najnovije ankete pre dvonedeljnog zamračenja pokazale su da je ‘ne’ ispred sa 47 odsto u poređenju sa 38 odsto za „da“ i 17 odsto neodlučnih.
Vladajuća koalicija se već složila da izmeni tekst ako bude odobren, a 57 prelaznih normi će pomoći u vođenju tranzicije sa jednog ustava na drugi.
Ako tekst bude odbijen, Borić je rekao da bi proces trebalo da se ponovo pokrene kako bi se ispunio mandat koji je dat glasanjem za nacrt novog ustava 2020. godine. Druge političke ličnosti su rekle da bi trenutni ustav trebalo izmeniti s obzirom na nedavne zakonske izmene niže većine koje su potrebne za to.
