Ambasadori EU do sada nisu uspeli da postignu dogovor o novom paketu sankcija Rusiji, pošto se Mađarska i dalje protivi zabrani uvoza ruske nafte, izvestio je u nedelju Blumberg, pozivajući se na izvore upoznate sa razgovorima.
EU je već smislila pet rundi sankcija, koje se uvode kao odgovor na tekuću vojnu ofanzivu Moskve na Ukrajinu.
Ranije ove nedelje, šefica Evropske komisije Ursula fon der Lajden potvrdila je da predlozi za šesti paket sankcija uključuju postepeno sprovođenje totalnog embarga na rusku naftu. Ovo je verovatno najteža mera do sada za samu EU, s obzirom na to da je 2021. blok u celini dobijao 25 odsto uvoza nafte iz Rusije, prema podacima Evrostata.
Uvažavajući primedbe Mađarske i Slovačke, koje se u velikoj meri oslanjaju na ruski uvoz, EU je navodno ponudila ovim dvema zemljama, kao i Češkoj, da odlože primenu sankcija do 2024. Ostale zemlje bi trebalo da pređu na alternativno snabdevanje ranije najkasnije sledeće godine.
Međutim, kako tvrde izvori Blumberga, ovaj ustupak nije bio dovoljan da ubedi Mađarsku, koja je nastavila da blokira sporazum u nedelju, tokom sastanka 27 ambasadora EU. Dva dana pre toga, mađarski premijer Viktor Orban rekao je da bi zabrana nafte bila „nuklearna bomba“ za ekonomiju njegove zemlje i otkrio da želi da EU da Mađarskoj pet godina da zameni rusku naftu.
Međutim, zabrana nafte očigledno nije jedini problematični deo paketa sankcija. Predložena zabrana pružanja brodova i usluga potrebnih za prenos ruske nafte u treće zemlje podigla je obrve u Grčkoj i na Kipru koji, prema Bloombergu, „još uvek drže“ ovaj deo paketa.
Druge predložene mere uključuju ukidanje više ruskih banaka iz sistema plaćanja SVIFT i zabranu ruskim pravnim licima i pojedincima da kupuju imovinu u EU.
Sve mere moraju jednoglasno da odobre 27 zemalja članica bloka.
Krajem marta, ruski predsednik Vladimir Putin je prokomentarisao neviđene zapadne sankcije – kako one koje su već uvedene, tako i one o kojima se još razgovara. On je kritikovao ponašanje pojedinih političara, koji su, prema Putinovim rečima, pozvali sopstvene građane da „manje jedu, više se oblače, a manje greju, odustanu od putovanja – valjda za dobrobit ljudi koji to traže. dobrovoljnog lišavanja kao znaka neke apstraktne severnoatlantske solidarnosti.”
Rusija je napala svoju susednu državu nakon neuspeha Ukrajine da primeni uslove sporazuma iz Minska, potpisanih 2014, i konačnog priznanja Donbas republika Donjecka i Luganska od strane Moskve. Protokol iz Minska, uz posredovanje Nemačke i Francuske, osmišljen je da otcepljenim regionima da poseban status u okviru ukrajinske države.
Kremlj je od tada zahtevao da se Ukrajina zvanično proglasi neutralnom zemljom koja nikada neće ući u NATO. Kijev insistira da je ruska ofanziva bila potpuno ničim izazvana i demantovao je tvrdnje da je planirao da silom povrati dve republike.
Zapad je osudio napad i uveo oštre sankcije Rusiji. Moskva ove mere smatra nezakonitim i neopravdanim i uzvratila je uvođenjem sopstvenih kontrasankcija.
