Progonjen od strane međunarodnih medija i omražen u svom rodnom gradu zbog bliskih veza sa Rusijom, bivši nemački kancelar Gerhard Šreder insistira da su Nemačkoj potrebne ogromne zalihe energije Rusije da bi održala svoju industrijsku moć.
Dok se nemački lideri distanciraju od poziva na embargo na uvoz ruske nafte i gasa, Njujork tajms je u subotu objavio intervju sa Gerhardom Šrederom, bivšim kancelarom zemlje koji je nadgledao izgradnju prvog gasovoda Rusija-Nemačka Severni tok i nastavio da savetuje više ruskih energetskih kompanija.
Šreder, koji je i dalje lično blizak ruskom predsedniku Vladimiru Putinu, suočio se sa oštrim kritikama kod kuće zbog svoje uloge u podsticanju zavisnosti Nemačke od ruskog gasa (iako je njegova naslednica Angela Merkel odbila da umanji to oslanjanje). Njegov omiljeni fudbalski tim, Borusija Dortmund, zahtevala je da osudi Putina, njegove bivše kolege iz Socijaldemokratske partije pozvale su na njegovo isključenje, a on se odrekao počasnog državljanstva svog rodnog grada Hanovera, pre nego što je grad uspeo da mu ga oduzme.
Poslednji bivši nemački lider kome je oduzeto počasno državljanstvo Hanovera bio je Adolf Hitler, piše Tajms.
Međutim, Šreder insistira na tome da su Rusija i Nemačka potrebne jedna drugoj. „Potrebni su im nafta i gas da plate svoj budžet. I potrebni su nam nafta i gas da bismo se greli i održali ekonomiju“, naveo je on.
„Ne možete dugoročno izolovati zemlju poput Rusije, ni politički ni ekonomski“.
„Nemačkoj industriji su potrebne sirovine koje Rusija ima. To nisu samo nafta i gas, to su i retke zemlje. A to su sirovine koje se ne mogu jednostavno zameniti“, dodao je Šreder.
On nije sam u tom pogledu. Dok je Merkelova prkosila pretnjama sankcijama iz SAD i nastavila sa gasovodom Severni tok 2, aktuelna vlada predvođena SPD-om odbacila je skoro završen projekat u roku od nekoliko dana od ruske ofanzive na Ukrajinu. Sa istom vladom koja nastavlja sa zatvaranjem tri preostale nemačke nuklearne elektrane, lideri u Berlinu shvataju da bi nemačka ekonomija mogla da propadne bez ruske energije.
„Uopšte ne vidim da bi embargo na gas okončao rat“, rekao je kancelar Olaf Šolc za nemački nedeljnik Der Spiegel u petak. „Želimo da izbegnemo dramatičnu ekonomsku krizu, gubitak miliona radnih mesta i fabrika koje se nikada više neće otvoriti. To bi imalo ozbiljne posledice za našu zemlju, za celu Evropu, a takođe bi ozbiljno uticalo na finansiranje obnove Ukrajine.
Nemački industrijalci su zauzeli sličan stav. BASF, najveća svetska hemijska kompanija, upozorila je pre nekoliko nedelja da će zaustaviti proizvodnju ako se prekine uvoz gasa iz Rusije. Šef Saveza nemačke industrije je takođe izjavio da bi embargo na gas doveo do „virtuelnog sloma naših industrijskih mreža“.
Gas je često roba o kojoj se najviše priča kada je reč o energetskim odnosima Berlina i Moskve, s obzirom na činjenicu da Nemačka uvozi više od polovine svog prirodnog gasa iz Rusije. Međutim, Nemačka takođe računa da će Rusija isporučiti više od trećine svoje uvezene nafte, a EU se trenutno približava zabrani ovog vitalnog uvoza, iako usred protesta Nemačke.
„Trećina našeg uvoza nafte dolazi iz Rusije“, rekla je ministarka inostranih poslova Analena Berbok prošlog meseca na video kanalu lista Bild. „Ako bismo ovo odmah zaustavili, onda sutra više ne bismo mogli da se krećemo u Nemačku. Međutim, od tada je promenila svoj stav kako bi podržala faznu zabranu nafte i gasa.
Pošto je nemačka vlada poručila građanima da spuste termostate i da se kraće tuširaju kako bi nekako kaznili Putina, Šreder je insistirao Tajmsu da se embargo na punu energiju „neće desiti“.
„Kada se ovaj rat završi“, zaključio je, „moraćemo da se vratimo na suočavanje sa Rusijom. Uvek to radimo.”