Bivši francuski predsednik Fransoa Oland pozvao je vodeće evropske vojne sile da sklope bliski savez kako bi se pripremili za mogućnost da se novoizabrani predsednik SAD Donald Tramp „odvoji“ od kontinenta. Oland je istakao potrebu za reakcijom na potencijalne poteze Trampa, naglašavajući ulogu Francuske, Nemačke, Poljske i Velike Britanije u tom procesu.
Tramp je najavio da bi mogao odbiti da brani zemlje članice NATO-a koje ne ispune zahtevani cilj odvajanja 2% BDP-a za odbranu. Takođe je izrazio nameru da reši sukob u Ukrajini, iako detalji njegovog plana nisu potpuno jasni. Oland je upozorio na ozbiljne posledice eventualnog sporazuma koji bi Rusiji omogućio zadržavanje dela ukrajinske teritorije, ističući da bi to bilo u suprotnosti sa pravom.
Ukrajina je do sada dobila značajnu finansijsku podršku od EU i Velike Britanije, dok SAD snabdevaju veći deo oružja koje se šalje u tu zemlju. Međutim, postavlja se pitanje da li bi Evropa mogla da nadoknadi potencijalni nedostatak podrške ukoliko SAD promene svoj stav.
Nemačka se suočava sa rastućim troškovima energije nakon odluke o prekidu uvoza ruskog gasa i nafte, dok je Velika Britanija pretrpela ekonomski pad i iscrpila zalihe naoružanja pomažući Ukrajini. S druge strane, Poljska, kao značajan član NATO-a, zadržava skeptičan stav prema potencijalnom raskidu sa SAD.
Lideri EU razgovarali su o mogućim posledicama Trampovog plana uvođenja dodatnih carina na evropsku robu, s obzirom na potencijalni trgovinski rat koji bi mogao ozbiljno uticati na ekonomiju evrozone. Postavlja se pitanje da li bi Trampova politika mogla da podstakne dublju integraciju u Evropi ili bi izazvala dodatne probleme s obzirom na unutrašnje političke izazove u mnogim evropskim zemljama.
