Bivši američki predsednik Bil Klinton zažalio je zbog svoje uloge u denuklearizaciji Ukrajine 1990-ih, sugerišući da inače Rusija možda ne bi pokrenula invaziju u punom obimu, prenosi Evropska istina.
Bivši američki predsednik dotakao se teme rata u Ukrajini punih razmera tokom razgovora o mirovnom procesu u Severnoj Irskoj.
„Osećam se lično uključenim jer sam ih (Ukrajinu) naterao da pristanu da odustanu od nuklearnog oružja. I niko od njih ne veruje da bi Rusija išla na to (invaziju) da Ukrajina još uvek ima svoje oružje“, rekao je Klinton.
Prema rečima Klintonove, znao je da Vladimir Putin, za razliku od svog prethodnika Borisa Jeljcina, neće podržati analog Budimpeštanskog memoranduma – dokument koji je Kijevu predviđao „bezbednosne garancije“ u zamenu za odustajanje od nuklearnog oružja.
„Oni (Ukrajinci) su se plašili da ga daju (nuklearno oružje) jer su smatrali da ih jedino to štiti od ekspanzionističke Rusije. Putin je, kada je video priliku, prekršio dogovor i prvo ga je uhvatio. Krim. I zbog toga se osećam užasno, jer je Ukrajina veoma važna zemlja“, naglasio je on.
Bivši američki predsednik je naglasio da podrška Zapada Ukrajini treba da ostane nepokolebljiva.
„Mislim da je ono što je gospodin Putin uradio bilo veoma pogrešno, i mislim da Evropa i Sjedinjene Države treba da nastave da podržavaju Ukrajinu. Možda će doći trenutak kada ukrajinska vlada veruje da može da postigne mirovni sporazum sa kojim može da živi, ali mislim da mi ostali ne treba da povučemo svoju podršku“, rekao je on.
Klinton je u januaru 1994. potpisao tripartitni sporazum sa tadašnjim predsednicima Rusije Borisom Jeljcinom i Ukrajine Leonidom Kravčukom o eliminaciji arsenala strateškog nuklearnog naoružanja koji je ostao na ukrajinskoj teritoriji nakon raspada SSSR-a.
U decembru iste godine, Budimpeštanskom memorandumu su se pridružile i SAD, koji je predviđao obavezu Rusije da poštuje teritorijalni integritet Ukrajine.
