Birališta su otvorena u nedelju u 20 zemalja Evropske unije, obuhvatajući geografski širok spektar od Švedske i Litvanije na severu do Portugala i Kipra na jugu. Birači su izašli da glasaju za svoje predstavnike u Evropskom parlamentu za sledeći petogodišnji mandat. Ova izborna aktivnost odvija se u kontekstu zabrinutosti zbog mogućeg pomeranja političke scene ka desnom političkom spektru, što bi moglo da utiče na sposobnost Evropske unije da donosi odluke u vreme rastućeg antimigrantskog raspoloženja i ratnih sukoba u Ukrajini.
Građani su pozvani da izaberu 720 članova Evropskog parlamenta, pri čemu se raspodela mesta vrši na osnovu broja stanovnika, sa najmanje šest poslanika na Malti ili Luksemburgu, do najviše 96 u Nemačkoj.
Zvanični rezultati izbora, koji se održavaju svakih pet godina i počinju u Holandiji, neće biti objavljeni pre zatvaranja poslednjih biračkih mesta u svih 27 zemalja članica EU, sa Italijom kao poslednjom u 23 časa po lokalnom vremenu. Preliminarni rezultati se očekuju već od 16:15 po srednjoevropskom vremenu.
Analize pokazuju da bi antimigrantska stranka desnice, predvođena Gertom Vildersom, mogla postići značajan uspeh u Holandiji prema preliminarnim izlaznim anketama, iako bi je proevropske stranke mogle gurnuti na drugo mesto.
Populističke ili krajnje desničarske stranke preuzimaju vlast u nekim zemljama EU od poslednjih izbora 2019. godine, kao što su Mađarska, Slovačka i Italija, dok su deo vladajućih koalicija u drugim zemljama poput Švedske, Finske i uskoro Holandije. Ankete ukazuju na prednost populistima u zemljama poput Francuske, Belgije, Austrije i Italije.
Izbori se dešavaju u vreme kada se testira poverenje birača u Evropsku uniju, koja broji oko 450 miliona stanovnika. Tokom prethodnih pet godina, EU se suočavala sa pandemijom koronavirusa, ekonomskim izazovima i energetskom krizom izazvanom sukobima na evropskom tlu.
Ankete ukazuju na početak perioda neizvesnosti za Evropljane i njihove međunarodne partnere. Pored političkih rasprava unutar parlamenta, vlade se takmiče za položaje u institucijama EU, kao što su predsedništvo Evropske komisije, predsedništvo Evropskog saveta i visoki predstavnik EU za spoljnu politiku.
Legislatori EU imaju ključnu ulogu u donošenju zakona koji pokrivaju širok spektar tema, od finansijskih propisa do klimatske i poljoprivredne politike. Oni takođe odobravaju budžet EU koji finansira različite aktivnosti, uključujući infrastrukturne projekte, subvencije za poljoprivrednike i pomoć zemljama kao što je Ukrajina.
Iako su proevropske stranke očekivane da zadrže većinu u parlamentu prema istraživanjima, postoji mogućnost da će krajnje desničarske stranke osvojiti deo poslaničkih mesta.
Najveća politička grupacija, Evropska narodna partija desnog centra, vodi kampanju fokusiranu na tradicionalna pitanja desnice poput bezbednosti, strožih mera migracione politike i ekonomske politike.
Pitanje koje intrigira politički establišment je da li će Braća Italije, stranka premijerke Džordžije Meloni sa korenima u krajnjoj desnici, ostati deo evropskih konzervativaca ili će se pridružiti novoj grupaciji desnih stranaka koja bi mogla nastati nakon izbora. Takođe, postoji mogućnost saradnje sa Evropskom narodnom partijom.
Socijalisti i demokrate levog centra, zajedno sa Zelenima, odbijaju da se pridruže Evropskim konzervativcima i reformistima. Potencijalno ujedinjenje Evropskih konzervativaca i reformista sa strankom Marine Le Pen moglo bi predstavljati ozbiljniji izazov za proevropske stranke.
Ostaje otvoreno pitanje kojoj grupi bi se mogla pridružiti Fides, nacionalistička i antimigrantska stranka mađarskog premijera Viktora Orbana, koja je ranije bila deo Evropske narodne partije pre izbacivanja 2021. godine.
Evropska narodna partija zagovara ponovni izbor Ursule fon der Lajen za predsednicu Evropske komisije, ali konačnu odluku doneće nacionalni lideri, uz uslov da parlament odobri nominaciju.
