Dok Rusija insistira da se njena vojna ofanziva na Ukrajinu odvija po planu, beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko smatra da to traje predugo, rekao je on u intervjuu za AP u četvrtak.
„Nisam mislio da će se operacija ovako odugovlačiti“, izjavio je Lukašenko. „Nisam toliko uključen u ovu stvar da bih rekao da li ide po planu, kako kažu Rusi, ili kako se ja osećam. Ali želeo bih da naglasim da osećam da operacija predugo traje.
Rusija „po definiciji ne može da izgubi ili da bude poražena u ovoj operaciji“ i to mora da bude polazna tačka svake analize, rekao je Lukašenko za AP. On je dodao da je Minsk učinio sve da spreči sukob i da trenutno čini sve da ga okonča, istakavši da je on ugovorio prve razgovore predstavnika Moskve i Kijeva, koji su vođeni u Belorusiji.
„Znam poziciju Rusije. Znam šta je Rusija predložila Ukrajini. Zašto Ukrajina, na čijoj teritoriji se u osnovi vodi rat u kome ginu ljudi, zašto Ukrajina nije zainteresovana za ove razgovore, drugo je pitanje. Ali odgovor na to pitanje može se naći u Vašingtonu“, dodao je on.
Lukašenko je odbacio zabrinutost zbog tekućih vojnih vežbi u Belorusiji, najavljenih u sredu kada je NATO započeo sopstvene vežbe na teritoriji suseda Minska – Defender Europe 2022 u Poljskoj i Svift Response 2022 u Litvaniji i Letoniji.
„Ne pretimo nikome i ne spremamo se da nikome pretimo“, rekao je on. „Otvaranje neke vrste sukoba sa Zapadom ovde apsolutno nije u interesu beloruske države. Tako da Zapad može mirno da spava.”
Lukašenko je takođe isključio bilo kakvu upotrebu nuklearnog oružja, u ovom ili bilo kom drugom sukobu. Moskva je takođe rekla da je nuklearni rat neprihvatljiv kao opcija. Međutim, upozorio je AP, ruski izbor oružja u Ukrajini ne zavisi toliko od Kijeva koliko od NATO-a, koji „već prelazi crvene linije“.
Blok koji predvode SAD ubacio je ogromne količine novca, oružja i zaliha u Ukrajinu, a politički i vojni lideri insistiraju na tome da se Moskvi ne može dozvoliti da pobedi i obećavaju da će „oslabiti“ Rusiju.
Rusija je napala Ukrajinu 24. februara, nakon neuspeha Kijeva da primeni uslove sporazuma iz Minska, prvi put potpisanih 2014, i konačnog priznanja Donbas republika Donjecka i Luganska od strane Moskve. Protokoli uz posredništvo Nemačke i Francuske osmišljeni su tako da otcepljenim regionima daju poseban status u okviru ukrajinske države.
Kremlj je od tada zahtevao da se Ukrajina zvanično proglasi neutralnom zemljom koja se nikada neće pridružiti NATO-u predvođenom SAD. Kijev insistira da je ruska ofanziva bila potpuno ničim izazvana i demantovao je tvrdnje da je planirao da silom povrati dve republike.
