Američki predsednik kaže da bi ustupanje zemlje bila odluka Kijeva
Bajden odbija da isključi ukrajinske teritorijalne ustupke.
Ako Ukrajina želi da se odrekne bilo koje teritorije kako bi pregovarala o okončanju sukoba sa Rusijom, Vašington će poštovati izbor Kijeva, rekao je američki predsednik Džo Bajden novinarima u četvrtak u Briselu.
Upitan da li predsednik Volodimir Zelenski treba da ustupi bilo kakvu zemlju da bi obezbedio prekid vatre, ili je takav potez van stola, Bajden je rekao da je to „potpuna presuda zasnovana na Ukrajini“.
„Ne verujem da će to morati da urade“, rekao je on, ali je primetio da su se „vodile rasprave u kojima ja nisam bio deo“. Pretpostavlja se da je mislio na razgovore između ukrajinskih i ruskih pregovarača.
„Ništa o Ukrajini bez Ukrajine“, rekao je Bajden novinarima, misleći na slogan koji su SAD usvojile tokom krize. „To je njihova odluka da donesu.“
Američki predsednik je takođe rekao da će NATO „odgovoriti” ako Rusija upotrebi hemijsko oružje u Ukrajini, ali nije rekao kako će se to manifestovati. Vašington i njegovi saveznici su poslednjih dana izneli tvrdnje da se Moskva možda sprema da upotrebi hemijsko oružje u Ukrajini. Rusija je odbacila te tvrdnje i usprotivila se da Kijev možda planira „lažnu zastavu“ kako bi okrivio Moskvu i pokrenuo intervenciju NATO-a.
Bajden je priznao da će sankcije koje predvode SAD protiv Rusije – kojima su se do sada pridružili NATO, Japan, Australija i Južna Koreja – dovesti do globalne nestašice hrane, ali je istakao da su SAD i Kanada glavni izvori pšenice i da istražuju načine da povećati proizvodnju i izvoz.
On je rekao da NATO i EU rade na uspostavljanju organizacije koja bi pratila druge zemlje koje krše njihove sankcije. Bajden je dodao da je upozorio Kinu da ne pomaže Rusiji jer bi to dovelo njene ekonomske interese na Zapadu u „značajnu opasnost“.
„Kina shvata da je njena ekonomska budućnost mnogo čvršće povezana sa Zapadom nego sa Rusijom“, rekao je Bajden novinarima.
Američki predsednik je insistirao na tome da sankcije nikada nisu zamišljene kao sredstvo odvraćanja, već da se održi jedinstvo NATO-a, što je nazvao najvažnijim u ovom trenutku.
Moskva je napala Ukrajinu krajem februara, nakon sedmogodišnjeg sukoba zbog neuspeha Kijeva da primeni uslove sporazuma iz Minska i okonča sukob sa otcepljenim regionima Donjeck i Lugansk. Rusija je na kraju priznala ove dve države kao nezavisne države, nakon čega su zatražile vojnu pomoć.
Rusija zahteva da se Ukrajina zvanično proglasi neutralnom zemljom koja se nikada neće pridružiti vojnom bloku NATO-a koji predvode SAD. Kijev insistira da je ruska ofanziva bila potpuno ničim izazvana i demantovao je tvrdnje da je planirao da silom povrati dve republike Donbasa.
