Američki predsednik Džo Bajden i kineski Si Đinping mogli bi da održe svoj peti poziv za lidere već danas, pošto raste zabrinutost zbog moguće posete predsednice američkog Predstavničkog doma Nensi Pelosi Tajvanu, na koji polaže pravo Kine.
Zvaničnici Bele kuće rekli su da će dugo planirani poziv imati širok dnevni red, uključujući diskusiju o ruskoj invaziji na Ukrajinu, koju Kina tek treba da osudi.
U suštini, američki zvaničnici vide razmenu kao još jednu šansu da se upravlja konkurencijom između dve najveće svetske ekonomije, čije su veze sve više zamagljene tenzijama oko Tajvana kojim se demokratski upravlja, za koji je Si obećao da će se ponovo ujediniti sa kopnom, silom ako bude potrebno.
Peking je izdao eskalirajuća upozorenja o posledicama ako Pelosi poseti Tajvan, što bi bio dramatičan, ali ne i bez presedana, prikaz podrške SAD ostrvu, koje kaže da se suočava sa sve većim kineskim vojnim i ekonomskim pretnjama.
Vašington nema zvanične odnose sa Tajvanom i sledi politiku „jedne Kine” koja priznaje Peking, a ne Tajpej diplomatski. Ali američki zakon je obavezan da ostrvu obezbedi sredstva za odbranu, a pritisak u Kongresu raste za eksplicitniju podršku.
„Ovde se radi o održavanju otvorenih linija komunikacije sa predsednikom Kine, što je jedan od najvažnijih bilateralnih odnosa koje imamo, ne samo u tom regionu, već i širom sveta, jer to toliko dotiče“, rekao je portparol Bele kuće za nacionalnu bezbednost. Džon Kirbi je rekao novinarima u sredu.
Jedna osoba upućena u planiranje poziva rekla je da Bajdenova administracija misli da je angažman lidera-lidera najbolji način da se smanje tenzije oko Tajvana.
Si je zainteresovan da izbegne napetu konfrontaciju sa Sjedinjenim Državama jer traži treći mandat bez presedana na kongresu kineske vladajuće Komunističke partije, koji se očekuje u oktobru ili novembru, smatraju neki analitičari.
Bajden takođe želi da razgovara o klimatskim pitanjima i pitanjima ekonomske konkurencije, rekla je ta osoba, kao i o ideji postavljanja ograničenja cene ruske nafte kako bi se kaznila Moskva za njen rat u Ukrajini, pitanje koje je ministarka finansija Dženet Jelen pokrenula sa kineskim kolegama ranije u Jul.
Bajdenova administracija je raspravljala o tome da li da ukine neke carine na kinesku robu kao način za ublažavanje rastuće inflacije, ali su američki zvaničnici rekli da se odluka ne očekuje prije poziva.
Kada je Bajden poslednji put razgovarao sa Sijem u martu, on je upozorio na „posledice” ako Peking pruži materijalnu podršku ratu Rusije, a američka vlada veruje da ta crvena linija nije pređena u mesecima od tada.
Bela kuća je ponovila da se njena politika „jedne Kine“ nije promenila uprkos spekulacijama o mogućem putu Pelosije, što govornik tek treba da potvrdi.
Poslednji put kada je predsednik Predstavničkog doma SAD posetio Tajvan bio je 1997. godine, a kao ravnopravni ogranak vlasti, američka izvršna vlast ima malo kontrole nad putovanjima u Kongres.
Kina je postala moćnija u vojnom i ekonomskom smislu od tada, a neki analitičari brinu da bi takva poseta u vreme teških veza mogla da podstakne krizu preko 100 milja (160 km) širokog plovnog puta Tajvanskog moreuza koji razdvaja Kinu i Tajvan.
„Odnos je u tako toksičnom stanju. Međusobno nepoverenje je zaista na vrhunskom nivou. Mislim da ljudi ne shvataju koliko je ovaj konkretni trenutak opasan“, rekla je Boni Glaser, stručnjak za Kinu u Nemačkom Maršalovom fondu. Amerika.
Ona je rekla da Bajden i Si moraju da usredsrede svoj poziv na deeskalaciju, uključujući moguće mehanizme za smanjenje rizika od nezgoda.
Kirbi je rekao da je administracija bila u kontaktu sa Pelosijevom kancelarijom kako bi se uverila da ona ima „sav kontekst“ koji joj je potreban za donošenje odluka o svom putovanju.
Kina je dala nekoliko naznaka o konkretnim odgovorima koji bi mogli biti potrebni ako Pelosi, dugogodišnji kritičar Kine, posebno po pitanju ljudskih prava, ode na Tajvan.
Martin Čorzempa, viši naučni saradnik Petersonovog instituta za međunarodnu ekonomiju, rekao je da bi poigravanje s pitanjem Tajvana moglo poslužiti Si kao odvraćanje pažnje od kineske ekonomije koja usporava, ali „svaka reakcija koja je dovoljno snažna da pokrene sankcije Sjedinjenih Država stvorila bi ogromnu štetu Kini i svetska ekonomija“.
