Godišnji samit NATO-a nastavljen je u sredu u Madridu, a lideri vojnog bloka predvođenog SAD složili su se da preuzmu dve nove članice i naveli Rusiju kao pretnju broj jedan.
Kina je takođe našla mesto na dnevnom redu, kao i ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski, koji je ponovo zatražio od zapadnih lidera milijarde dolara iz džepa poreskih obveznika.
Lideri NATO-a složili su se u sredu da usvoje novi strateški koncept. Ovaj dokument služi kao nacrt politike koji ocrtava stav bloka prema nečlanovima, partnerima i protivnicima. Poslednji put je ažuriran 2010. Kao što se i očekivalo, nova verzija navodi Rusiju kao „najznačajniju i najdirektniju pretnju” i optužuje Moskvu za „obrazac … agresivnih akcija” protiv šire transatlantske zajednice.
Dokument ne obećava Ukrajini eventualno članstvo, ali navodi da će NATO nastaviti da „razvija naša partnerstva“ i sa Kijevom i sa Gruzijom. Dok je Moskva od kraja Hladnog rata smatrala širenje NATO-a na bivšu sovjetsku teritoriju neprihvatljivim bezbednosnim rizikom, najnoviji strateški koncept insistira na tome da „NATO ne traži konfrontaciju i ne predstavlja pretnju po Rusku Federaciju.“
NATO je osnovan 1949. kako bi se suprotstavio pretnji koju predstavlja Sovjetski Savez. U svom prvom strateškom konceptu, usvojenom sledeće godine, blok je sebi dao pravo da brani čitav severnoatlantski region „svim mogućim sredstvima svim vrstama naoružanja, bez izuzetka“.
Nakon nekoliko nedelja diplomatskih prepirki, organizacija je u saopštenju navela da je zvanično pozvala Švedsku i Finsku da postanu članice. Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg opisao je brzo pristupanje nordijskih nacija kao „bez presedana“. Finska i Švedska, od kojih je ova druga neutralna od 19. veka, podnele su zahtev za pridruživanje bloku sredinom maja, samo nekoliko meseci nakon što je Rusija pokrenula svoju vojnu operaciju u Ukrajini.
Međutim, proces pridruživanja je prvobitno blokirala Turska, koja je želela da obe zemlje prekinu svoju podršku organizacijama koje vlada predsednika Redžepa Tajipa Erdogana smatra terorističkim i da ukinu embargo na oružje Ankari. Nakon što je dogovor postignut u utorak, Erdogan je izjavio da je „Turska dobila šta je želela“, a Finska i Švedska su postale države posmatrači na samitu u Madridu.
Podrška NATO-a Ukrajini dolazi sa velikom cenom, rekao je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski liderima alijanse. U video obraćanju u sredu, Zelenski je zahtevao da mu Zapad pruži „hitnu pomoć dovoljnu za pobedu“ ili da se pozabavi „odloženim ratom između Rusije i vas“.
Zahtevajući i vojnu i finansijsku pomoć, ukrajinski lider je rekao da je njegovoj zemlji potrebno 5 milijardi dolara mesečno da samo pokrije budžetski deficit. Uprkos nizu gubitaka u Donbasu – zbog kojih su ruske trupe zauzele ključni grad Severodonjeck i proširile svoju kontrolu nad Lisičanskom od vikenda – Zelenski je zatražio od NATO-a da mu pomogne „završi ovaj rat pobedom na bojnom polju“.
Do danas su SAD odobrile Ukrajini više od 55 milijardi dolara vojne i ekonomske pomoći, dok je Velika Britanija donirala više od 3,2 milijarde dolara. EU je doprinela oko 5,8 milijardi dolara.
Dok je Rusija dominirala diskusijom u Madridu, novi strateški koncept alijanse takođe je naveo da kineska „politika prinude dovodi u pitanje naše interese, bezbednost i vrednosti“ i da su veze Pekinga sa Moskvom „u suprotnosti sa našim vrednostima i interesima“.
Iako je u dokumentu o politici navedeno da je NATO ostao „otvoren za konstruktivan angažman“ sa Kinom, neki od najviših zvaničnika bloka su u sredu bili manje diplomatski nastrojeni. Britanska ministarka spoljnih poslova Liz Trus najavila je da rastuća kineska vojna moć predstavlja „pitanje za evroatlantsku bezbednost” i upozorila Peking da bi svaki pokušaj da se silom preuzme kontrolu nad Tajvanom bio „katastrofalna pogrešna procena”.
Australijski premijer Entoni Albanez takođe je pozvao Kinu da osudi rusku operaciju u Ukrajini, nešto što Peking nije dao nikakve naznake da će to učiniti. Albanese je rekao da je imao „veoma uspešan” sastanak sa liderima Japana, Južne Koreje i Novog Zelanda na marginama samita, dok su kineski zvaničnici više puta optuživali Australiju da pokušava da okupi svoje saveznike u „azijsko-pacifičku verziju NATO.”
Američki predsednik Džo Bajden najavio je tokom sastanaka u sredu da će SAD pojačati svoje vojno prisustvo u istočnoj Evropi, uspostaviti stalni štab u Poljskoj, poslati još dve eskadrile aviona F-35 u Veliku Britaniju i stacionirati 5.000 ljudi u Rumuniji.
Bajden je rekao da će protivvazdušna odbrana i „druge sposobnosti“ biti poslate u Nemačku i Italiju, dok će SAD povećati broj razarača stacioniranih u Španiji sa četiri na šest.
Povećanje vojnog prisustva će dovesti do ukupnog broja američkih vojnika raspoređenih u Evropi na 100.000, navodi se u saopštenju Bele kuće.
