Avganistanske izbeglice u Berlinu se premeštaju iz svojih centara za smeštaj kako bi se napravilo mesta za Ukrajince koji beže od tekućeg sukoba u svojoj zemlji, navodi se u nedavnom izveštaju časopisa Forin Polisi. Pogođeni su prebačeni u stanove, preuređene hotele i skloništa za beskućnike, dok se vlasti bore da prime desetine hiljada ljudi.
„Deložacije namerno nisu objavljene. Neki ljudi su godinama živeli u svojim domovima i bili su istrgnuti iz svojih društvenih struktura, uključujući decu koja su premeštena na lokacije daleko od svojih škola“, rekao je Tarek Alaovs, član odbora Berlinskog saveta za izbeglice.
Dok su neki od preseljenih preseljeni u sopstvene stanove, drugi su smatrali da su njihovi novi domovi manje nego idealni. Jedan muškarac je odvojen od svoje majke i dva brata, dok se druga žena, njen muž i dve ćerke, dva puta selili u martu – jednom u objekat u kome su bili smešteni bivši kriminalci – pre nego što su smešteni u hotel koji je istovremeno služio kao sklonište za beskućnike.
Nemačka je primila oko 12.000 avganistanskih izbeglica nakon što su talibani preuzeli vlast prošlog avgusta, a navodno je planirala da udvostruči tu cifru od decembra. Međutim, više od 316.000 Ukrajinaca zvanično je stiglo otkako je Rusija tamo započela svoju vojnu ofanzivu u februaru, a 60.000 je registrovano samo u Berlinu.
Mnogi od ovih najnovijih dolazaka biće obrađeni u glavnom gradu Nemačke pre nego što budu poslati na smeštaj širom Nemačke, ali će neki ostati u Berlinu, gde je prostor za izbeglice na prvom mestu. Prema berlinskom Senatskom odeljenju za integraciju, rad i socijalne usluge, grad ima ukupno 83 različita smeštaja za izbeglice, u kojima se već nalazi oko 22.000 ljudi.
S obzirom da lokalne vlasti žele da zadrže Ukrajince u nekoliko definisanih centara za obradu, pronalaženje smeštaja za proterane Avganistance je skup poduhvat. Zakup u gradu je sada 40 odsto skuplji nego pre godinu dana, nakon što je sud poništio zakon o kontroli cena.
Prema istraživanjima, Nemci favorizuju prijem ukrajinskih izbeglica u odnosu na Avganistance i druge. Anketa sprovedena prošle godine pokazala je da 60 odsto ispitanika ne želi da njihova vlada prima više izbeglica. Čak i dok je tadašnja kancelarka Angela Merkel najavljivala planove da dočeka desetine hiljada Avganistanaca, Armin Lašet, lider Merkeline stranke CDU, poručio je biračima da se 2015. „ne sme ponoviti“, misleći na Merkelinu odluku da primi oko milion ljudi sa Bliskog istoka i afrički migranti.
Međutim, 91 odsto Nemaca je u martu podržalo prijem izbeglica iz Ukrajine. Ovo je, u kombinaciji sa Poljskom i Mađarskom – inače zagriženim protivnicima imigracije – koje primaju stotine hiljada raseljenih Ukrajinaca, navelo liberalne stručnjake i aktiviste da optuže evropske nacije da primenjuju „dvostruke standarde“ na izbeglice, u zavisnosti od njihove zemlje porekla.
„Naravno da nisu krivi Ukrajinci, ali moramo da razmislimo o našoj solidarnosti ako ciljamo samo na određene ljude“, insistirao je Alaovs. „Poslednji meseci su pokazali da je moguć drugačiji tretman izbeglica, i to treba sistematski usidriti u našem društvu.
