LONDON – Posmatračima britanske politike može se oprostiti što su se češali po glavi poslednjih nedelja dok gledaju kako se zemlja vrti kroz premijere bez održavanja izbora, prenosi AP.
Dok opoziciona Laburistička partija zahteva izbore, vladajući konzervativci su upravo izabrali drugog lidera iz svojih redova — Rišija Sunaka, trećeg premijera od septembra. Oni na to imaju pravo zbog načina na koji funkcioniše britanska parlamentarna demokratija.
Britanija je podeljena na 650 lokalnih izbornih jedinica, a tokom izbora birači označuju kvadratić za predstavnika koji žele da postane njihov lokalni član parlamenta. U većini slučajeva, ovo će biti član jedne od glavnih političkih partija u zemlji: konzervativaca, laburista, liberalnih demokrata i zelenih.
Partija koja osvoji većinu mesta u Donjem domu dobija formiranje vlade, a lider te stranke automatski postaje premijer. Iako su koalicije moguće, britanski sistem glasanja favorizuje dve najveće stranke — konzervativce ili laburiste. U većini slučajeva jedna stranka će zauzeti apsolutnu većinu mesta, kao što je slučaj sa konzervativcima u sadašnjem parlamentu.
Stranka vlade može promeniti lidera prema sopstvenim pravilima, a ta osoba postaje premijer bez potrebe za nacionalnim izborima.
Poslednji opšti izbori u Britaniji bili su 2019. godine, a po ustavu drugi nisu obavezni do 2024. godine.
Ali sa izborom trećeg premijera od strane samo malog dela stanovništva, mnogi Britanci počinju da se pitaju zašto ne dobijaju priliku da utiču na to ko je njihov sledeći lider. Poziv za opštim izborima u bliskoj budućnosti će verovatno biti samo jači.
Premijer ima moć da raspiše izbore ranije, ali s obzirom na to da Konzervativna stranka u poslednjim anketama znatno zaostaje za opozicionom Laburističkom partijom, malo je verovatno da će Sunak to učiniti.
Poslanici takođe mogu pokrenuti izbore tako što će dobiti izglasavanje nepoverenja vladi u Donjem domu, ali to bi zahtevalo da mnogi konzervativci glasaju protiv vlade svoje partije.
