Vojne snage Sjedinjenih Država, Australije i Filipina pokrenule su u sredu baraž visokopreciznih raketa, artiljerijske vatre i vazdušnih udara kako bi potopile brod u okviru velikih ratnih vežbi u vodama suočenim sa spornim Južnokineskim morem koji su se protivili Pekingu.
Vojni zvaničnici i diplomate iz nekoliko zemalja, zajedno sa novinarima, posmatrali su prikaz vatrene moći sa vrha brda duž peščane obale u gradu Laoag u sredu u Ilokos Norteu, severnoj matičnoj provinciji filipinskog predsednika Ferdinanda Markosa mlađeg.
Više od 16.000 vojnog osoblja iz Sjedinjenih Država i Filipina, uz podršku nekoliko stotina australijskih vojnika i vojnih posmatrača iz 14 zemalja, učestvovalo je u godišnjim vežbama borbene gotovosti pod nazivom Balikatan, tagalog za rame uz rame, koje su počele 22. a završiće se u petak.
To je najnoviji pokazatelj kako su Sjedinjene Države i Filipini ojačali savez odbrambenog sporazuma koji je započeo 1950-ih.
Markos je naredio svojoj vojsci da se fokusira na spoljnu odbranu sa decenijama dugih domaćih operacija protiv pobunjenika, jer sve agresivnije akcije Kine u Južnom kineskom moru postaju glavna briga. Ta strateška promena je u skladu sa naporima predsednika Džoa Bajdena i njegove administracije da ojačaju luk saveza u indo-pacifičkom regionu kako bi se suprotstavili Kini.
Kina je naljutila Filipine više puta uznemiravajući svoju mornaricu i brodove obalske straže upotrebom moćnih vodenih topova, vojnog lasera, blokiranjem kretanja i drugim opasnim manevrima na otvorenom moru u blizini dva sporna plićaka u Južnom kineskom moru koji su doveli do manjih sudara. Oni su izazvali nekoliko povreda osoblja filipinske mornarice i oštetili čamce za snabdevanje.
„Na obaraču smo“, rekao je filipinski ambasador u Vašingtonu Hoze Romualdez za Asošijeted pres u telefonskom intervjuu.
„Nemamo sredstava da se izborimo sa svim ovim maltretiranjem koje dolazi iz Kine, pa gde ćemo drugo otići?“ upita Romualdez. „Otišli smo na pravu stranku, a to su Sjedinjene Države i oni koji veruju u ono što SAD rade.
Kina je optužila Filipine da su započeli neprijateljstva u spornim vodama tako što su zadirali u, kako kaže, njene priobalne teritorije, razgraničene sa 10 crtica na mapi. Ovo je često podstaklo kinesku obalsku stražu i mornaricu da preduzmu korake da proteraju filipinsku obalsku stražu i druga plovila iz tog područja. Filipini, podržani od SAD i njihovih saveznika i bezbednosnih partnera, više puta su citirali međunarodnu arbitražu iz 2016. zasnovanu na Konvenciji Ujedinjenih nacija o pomorskom pravu koja je poništila kinesku tvrdnju o praktično čitavom Južnom kineskom moru na istorijskim osnovama.
Kina nije učestvovala u arbitražnoj žalbi koju su Filipini podneli 2013. godine, odbacila je presudu i nastavlja da joj se suprotstavlja.
Posle jednočasovnih vežbi borbene gotovosti, sa krme lažnog neprijateljskog broda koji je bio pogođen raketnom paljbom počeo je da kulja crni dim i on je počeo da tone, što je prikazano na monitoru koji su gledali strani vojni gosti i novinari. Američki i filipinski ratni avioni su kasnije bacili bombe na BRP jezero Kaliraja, ciljni brod, koji je napravljen u Kini, ali ga je filipinska mornarica povukla iz upotrebe 2020. zbog mehaničkih i električnih problema, prema filipinskim vojnim zvaničnicima.
Filipinski vojni zvaničnici rekli su da će manevri ojačati obalnu odbranu zemlje i sposobnosti reagovanja na katastrofe i tvrde da nisu usmereni ni na jednu zemlju. Kina se protivila vojnim vežbama u kojima su učestvovale američke snage u regionu, kao i povećanju raspoređivanja američke vojske, za koje je upozorila da će podići tenzije i ugroziti regionalnu stabilnost i mir.
Vašington i Peking su bili na kursu sukoba oko sve odlučnijih akcija Kine u odbrani svojih ogromnih teritorijalnih pretenzija u Južnom kineskom moru i cilja Pekinga da aneksira Tajvan, silom ako je potrebno.
U februaru prošle godine, Markos je odobrio šire vojno prisustvo SAD na Filipinima dozvoljavajući rotirajućim grupama američkih vojnih snaga da ostanu u još četiri filipinska vojna kampa. To je bio oštar preokret u odnosu na njegovog prethodnika Rodriga Dutertea, koji se plašio da bi veći američki vojni otisak mogao da se suprotstavi Pekingu.
Kina se oštro protivila tom potezu, koji bi omogućio američkim snagama da uspostave poligone i osmatračke punktove na severnim Filipinima preko mora od Tajvana, iu zapadnim filipinskim provincijama okrenutim prema Južnom kineskom moru.
Kina je upozorila da produbljivanje bezbednosnog saveza između Vašingtona i Manile i njihovih tekućih vojnih vežbi ne bi trebalo da naškode njenoj bezbednosti i teritorijalnim interesima niti da se mešaju u teritorijalne sporove. Filipini su uzvratili da imaju pravo da brani svoj suverenitet i teritorijalne interese.
„Savez je veoma važan da pokažemo Kini da možda imate sve brodove koje imate, ali mi imamo mnogo vatrene moći da ih sve potopimo“, rekao je Romualdez.
