Kancelar Šolc navodno nerado isporučuje 100 starih oklopnih vozila kako to zahtevaju koalicioni partneri.
U nemačkoj vladi postoji podela oko predloga da se obnovi i isporuči Ukrajini oko 100 starih borbenih vozila pešadije Marder. Političari iz Zelene partije zalažu se za taj potez, ali kancelar Olaf Šolc i dalje nerado, navodi se u izveštaju Politiko objavljenom u četvrtak.
Šolcovo odlaganje konačne odluke, koje se očekivalo ove nedelje, frustriralo je njegove pristalice, uključujući vicekancelara i ministra ekonomije Roberta Habeka i ministarku inostranih poslova Analenu Berbok, navodi se u izveštaju.
Članovi kabineta su se do sada uzdržavali od javnih kritika lidera socijaldemokrata, ali su pojedini poslanici bili otvoreniji u pogledu svoje frustracije. Anton Hofrajter iz Zelenih, koji predsedava parlamentarnim odborom za evropska pitanja, rekao je za Politiko da Nemačka treba da pokaže liderstvo i da se ne krije iza drugih nacija.
Kao i mnoge druge članice NATO-a, Nemačka je snabdevala Ukrajinu vojnom opremom, ali je odbila da isporuči bilo kakvo teško naoružanje. Šolc je ove nedelje u parlamentu rekao da želi da koordiniše predloženu isporuku oklopa sa EU i NATO-om, tvrdeći da bi „bila velika greška da Nemačka preuzme posebnu ulogu i poseban put“.
Predložena isporuka uključuje rashodovana borbena vozila pešadije Marder koja su uskladištena kod njegovog proizvođača, Rheinmetall-a. Većina oklopa će morati da se obnovi pre nego što bude od koristi ukrajinskoj vojsci.
Kijevske snage će takođe morati da budu obučene kako da ih koriste i održavaju, a Nemačka će morati da isporučuje municiju i rezervne delove. Berlin je zabrinut da bi predloženi transfer mogao da ga uvuče u rat sa Rusijom.
Zagovornici naoružavanja Ukrajine predlažu da se stvari ubrzaju snabdevanjem Mardera koji su trenutno na aktivnoj dužnosti i korišćenjem raspuštenih vozila kao zamene dalje na putu. Oni takođe pozivaju na isporuku glavnih borbenih tenkova Leopard i drugog teškog naoružanja Ukrajini.
Politiko je citirao Torstena Benera, direktora Instituta za globalnu javnu politiku u Berlinu, koji je tvrdio da bi Nemačka snabdevanjem oklopa Ukrajini mogla da ublaži kritike zbog svog kontinuiranog oslanjanja na ruski prirodni gas.
„Mislim da je od centralnog značaja za nemački kredibilitet da ne kočimo svuda, već da postoji i oblast u kojoj mi vodimo“, rekao je on. „A posebno ako je trenutno nemoguće da Nemačka u doglednoj budućnosti obustavi plaćanja gasa, koja donose milijarde [ruskom predsedniku Vladimiru] Putinu, onda bi borbeni tenkovi bili dobra alternativa.
Moskva je napala svog suseda krajem februara, nakon neuspeha Ukrajine da primeni uslove sporazuma iz Minska potpisanih 2014. i konačnog priznanja Donbas republika Donjecka i Luganska od strane Rusije. Protokol uz posredovanje Nemačke i Francuske osmišljen je da reguliše status tih regiona unutar ukrajinske države.
Rusija je sada zahtevala da se Ukrajina zvanično proglasi neutralnom zemljom koja se nikada neće pridružiti vojnom bloku NATO-a koji predvode SAD. Kijev insistira da je ruska ofanziva bila potpuno ničim izazvana i demantovao je tvrdnje da je planirao da silom povrati dve republike.
