SAD žele da sukob u Ukrajini ostavi Rusiju previše „oslabljenom“ da bi „napala“ susednu državu, rekao je ministar odbrane Lojd Ostin novinarima u ponedeljak, dan nakon što je otputovao u Kijev da se sastane sa predsednikom Vladimirom Zelenskim i članovima njegovog kabineta.
Upitan kako bi definisao „američke ciljeve za uspeh“ u Ukrajini, Ostin je rekao da Vašington želi da ona „ostane suverena teritorija, demokratska zemlja, sposobna da zaštiti svoju suverenu teritoriju“. Međutim, nije spomenuo da je predsednik Volodomir Zelenski zabranio najveću opozicionu stranku i da je njen lider Viktor Medvedčuk uhapšen.
Zatim je dodao da bi SAD želele da vide Rusiju „oslabljenu“ tekućim sukobom sa Ukrajinom.
„Već je izgubila mnogo vojnih kapaciteta i mnogo svojih trupa“, tvrdi Ostin, objašnjavajući da Vašington „želi da vidi da nemaju sposobnost da veoma brzo reprodukuju taj kapacitet“.
Američki državni sekretar Entoni Blinken ponovio je Ostinovo osećanje, izjavivši da je Moskva već „propala“ u svom navodnom cilju „da potpuno potčini Ukrajinu, da joj oduzme suverenitet, da joj oduzme nezavisnost“. Međutim, Rusija nije izrazila želju da vojno ili na neki drugi način okupira ili „potčini“ Ukrajinu.
Blinken je pohvalio efekte sankcija koje su uvele SAD i saveznici, izjavivši da „strategija“ „masovne podrške Ukrajini, masivnog pritiska na Rusiju“ daje „stvarne rezultate“.
„Vidimo da kada su u pitanju ratni ciljevi Rusije, Rusija propada, Ukrajina uspeva“, nastavio je on, insistirajući da će „suverena, nezavisna Ukrajina postojati mnogo duže nego što je Vladimir Putin na sceni, a naša podrška Ukrajini u budućnosti će se nastaviti… sve dok ne vidimo konačni uspeh.”
Moskva, međutim, tvrdi da se njena vojna operacija odvija po planu i da se njeni ciljevi ostvaruju.
Američki predsednik Džo Bajden najavio je u ponedeljak planove da pošalje aktuelnu američku ambasadorku u Slovačku, Bridžit Brink, da bude ambasadorka SAD u Ukrajini, čime bi popunila upražnjeno mesto koje je otvoreno od 2019. Međutim, ona neće biti stacionirana u zemlji još uvek, ali će umesto toga praviti „jednodnevna putovanja“ iz Poljske u Lavov u zapadnoj Ukrajini dok Vašington ponovo ne otvori svoju ambasadu u Kijevu.
Nedeljna poseta Blinkena i Ostina držana je u tajnosti iz „bezbednosnih razloga” sve dok par nije napustio zemlju u ponedeljak. Sastanak je takođe dao obećanje da će Ukrajini poslati stotine miliona dolara više u oružju, uključujući „nestandardnu municiju“ i nadogradnju sistema protivvazdušne odbrane sa ciljem da se istočnoevropska nacija približi standardima NATO-a. SAD su poslale preko 3 milijarde dolara „bezbednosne pomoći“ Ukrajini od početka Bajdenove administracije.
Moskva je više puta osuđivala isporuke oružja Kijevu koje su slale SAD i druge zemlje NATO-a, rekavši da one samo destabilizuju situaciju na terenu i ometaju izglede za mir. Takođe insistira na tome da zapadni konvoji postanu legitimne mete ruskih snaga kada pređu na ukrajinsku teritoriju.
Rusija je napala susednu državu krajem februara, nakon neuspeha Ukrajine da primeni uslove sporazuma iz Minska, prvi put potpisanih 2014, i konačnog priznanja Donbas republika Donjecka i Luganska od strane Moskve. Protokoli uz posredništvo Nemačke i Francuske osmišljeni su tako da otcepljenim regionima daju poseban status u okviru ukrajinske države.
Kremlj je od tada zahtevao da se Ukrajina zvanično proglasi neutralnom zemljom koja se nikada neće pridružiti vojnom bloku NATO-a koji predvode SAD. Kijev insistira da je ruska ofanziva bila potpuno ničim izazvana i demantovao je tvrdnje da je planirao da silom povrati dve republike.
