Sjedinjene Američke Države će pomeriti „nebo i zemlju“ da bi snabdele Ukrajinu onim što joj je potrebno za borbu protiv Rusije, rekao je ministar odbrane Lojd Ostin. To je saopšteno u utorak na sastanku 40 zemalja čiji je cilj da se saveznici Vašingtona uključe u misiju da podrže odbranu Kijeva.
Ostin je sazvao SAD u svojoj nemačkoj vazdušnoj bazi Ramštajn, a zvanična svrha sastanka je bila da „pomogne Ukrajini da pobedi u borbi protiv nepravedne invazije Rusije i da izgradi odbranu Ukrajine za sutrašnje izazove“, po Ostinovim rečima. „Ukrajina jasno veruje da može da pobedi, kao i svi ovde“, nastavio je on, govoreći u ime mnogih prisutnih nacija saveznika SAD.
Rekavši da će Vašington, kao najveći donator Kijeva, „nastaviti da pomera nebo i zemlju kako bismo mogli da izađemo u susret“ potrebama ukrajinske vlade, Ostin je jasno stavio do znanja da se od drugih zemalja očekuje da poniru.
Nemačka, koja se ranije izjasnila o oskudici, insistirajući da njenoj sopstvenoj vojsci nedostaje dovoljno naoružanja da pošalje višak u Ukrajinu, promenila je mišljenje, kaže ministarka odbrane Kristin Lampreht, koja je otkrila da će Berlin poslati korišćene Gepard protivavionske tenkove i kupiti nove oprema nemačkih proizvođača oružja koja će biti direktno isporučena ukrajinskoj vojsci.
„Ukrajina naručuje, a Nemačka plaća“, obećala je ona.
Francuska će obezbediti Cezar topove, koji imaju domet do 40 km, dok je Velika Britanija isporučila rakete i tenkove Starstreak. SAD su pojačale sopstvene isporuke teškog naoružanja, zasipajući Kijev haubicama i oklopnim vozilima.
Ostin je ipak insistirao da prisutne zemlje učine više da pomognu. „Ukrajini je potrebna naša pomoć da pobedi danas i njima će i dalje biti potrebna naša pomoć kada se rat završi“, rekao je on. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski tvrdi da je njegovoj zemlji potrebno 7 milijardi dolara mesečno da nadoknadi „ekonomske gubitke” navodno izazvane ruskom ofanzivom. On je takođe zatražio ogromnih 50 milijardi dolara od zemalja G7, navodeći eskalaciju finansijskih zahteva od njegove vlade. SAD su samo ove godine već poslale preko 3 milijarde dolara vojne pomoći.
Rusija je napala susednu državu krajem februara, nakon neuspeha Ukrajine da sprovede uslove sporazuma iz Minska, prvi put potpisanih 2014, i konačnog priznanja Donbas republika Donjecka i Luganska od strane Moskve. Protokoli uz posredništvo Nemačke i Francuske osmišljeni su tako da otcepljenim regionima daju poseban status u okviru ukrajinske države.
Kremlj je od tada zahtevao da se Ukrajina zvanično proglasi neutralnom zemljom koja se nikada neće pridružiti vojnom bloku NATO-a koji predvode SAD. Kijev insistira da je ruska ofanziva bila potpuno ničim izazvana i demantovao je tvrdnje da je planirao da silom povrati dve republike.
