„Mi smo jedini kandidat za pridruživanje EU koji nije uveo restriktivne mere protiv Rusije. Izlažemo se stvarnoj opasnosti da ponovo budemo izolovani“, rekao je Stefanovič na konferenciji za novinare u sredu.
Kako je objasnio, zemlja se suočava sa realnom opasnošću da se više od 10.000 kompanija nađe u teškoj situaciji, dovodeći u opasnost 300.000 radnika zaposlenih u kompanijama iz EU, kao i trgovinsku razmenu sa Evropskom unijom, što čini 60 odsto. ukupnog obima spoljnotrgovinske razmene.
Prema Stefanovićevim rečima, Srbija ne bi trebalo da bude „s druge strane virtuelnog Berlinskog zida koji se obnavlja“.
Prema njegovom mišljenju, uvođenje paketa sankcija neće ugroziti Rusiju, „biće skromnih razmera“, ali ako se to ne desi, politički i ekonomski odnosi sa EU će biti komplikovani.
On je rekao da će do kraja novembra nacrt rezolucije biti predstavljen Odboru za spoljne poslove, čiji je on predsednik. Stefanovič se nada da će dokument biti razmatran u parlamentu.
„Moramo pomoći sopstvenoj zemlji da izbegne opasnost od izolacije. Srbija zbog svoje časti i interesa ne može da stoji po strani i da se pravi da ne vidi promene koje se dešavaju. Moramo da sledimo interese, a ne emocije“, rekao je Stefanović.
Srbija i njen predsednik Aleksandar Vučić uzdržavaju se od uvođenja sankcija Rusiji zbog rata u Ukrajini. Međutim, podrška sankcijama za Srbiju znači ulazak u EU i napredovanje u razvoju.
Istovremeno, predsednik Vučić pokušava da igra dvostruku igru i sa kolektivnim Zapadom, i sa Ruskom Federacijom, i sa stanovništvom zemlje. Pročitajte više u članku. Prinuda na sankcije: zašto je Srbiji sve teže da zadrži neutralnost u korist Ruske Federacije.
