U završnom izveštaju o aprilskim izborima u Srbiji, na kojima je imala posmatračku misiju, Kancelarija OEBS navodi da su promene zakona, usvojene nedugo pre izbora posle dijaloga vlasti i opozicije, donele neka poboljšanja, ali da ključni aspekti izbornog procesa zahtevaju dalju reformu.
Osnovne slobode su u znatnoj meri poštovane u izbornoj kampanji, ali su neki ključni izazovi ograničili sposobnost birača da donesu izbor zasnovan na informisanosti i bez pritisaka, navodi ODIHR.
Dodaje se da je posmatračka misija ODIHR redovno dobijala izveštaje o pritisku na zaposlene u javnom sektoru da podrže predsednika države Aleksandra Vučića i vladajuću koaliciju i o zloupotrebi javnih resursa od državnih i opštinskih aktera, suprotno međunarodnim standardima.
Naklonost većine uticajnih medija vladajućoj koaliciji u Srbiji smanjuje pluralizam, utiče na javni diskurs i podriva nadzornu funkciju nadzora medija, navodi se u izveštaju i dodaje da je većina predstavnika opozicije istakla dugogodišnji nedostatak pristupa javnom servisu i privatnim medijima sa nacionalnom frekvencijiom.
Tokom kampanje je prijavljen ograničen broj incidenata protiv novinara, ali je posle izbornog dana bilo nekoliko slučajeva pretnji i fizičkog nasilja, što je izazvalo zabrinutost za bezbednost novinara i njihovu mogućnost da slobodno izveštavaju, piše u izveštaju.
Nadzor koji je sprovela posmatračka misija ODIHR pokazao je da su javni TV servisi pokrili aktivnosti svih učesnika u kampanji, ali da su „naširoko nekritički izveštavali o aktivnostima javnih funkcionera, koji su bili i kandidati na izborima“, navodi se.
Kancelarija OEBS dodaje da su privatne TV stanice sa nacionalnom frekvencijom „predstavile izbornu kampanju bez sadržajnog uređivanja“ i da su fokusirale vesti na državne funkcionere.
Iako ima mandat za nadzor nad elektronskim medijima, Regulatorno telo za elektronske medije (REM) „ostalo je u najvećoj meri pasivno tokom kampanje“, piše u izveštaju.
Izborni dan je u načelu protekao mirno, uz nekoliko izolovanih incidenata. Na nekim biračkim mestima primećeno je da neovlašćena lica vode evidencije birača, da birači slikaju svoje glasačke listiće i da iste osobe pomažu različitim biračima prilikom glasanja, navodi se.
Završni izveštaj posmatračke misije ODIHR sadrži i devet prioritetnih i 17 drugih preporuka koje Srbija treba da ispuni kako bi sledeći izbori bili održani u uslovima koji odgovaraju demokratskim standardima.
Vlast treba da preduzme mere za sprečavanje zloupotrebe javnih resursa i da se dodatno pozabavi rešavanjem problema nejednakog pristupa medijima znatno pre sledećih izbora, navodi se u izveštaju.
Izmenama zakona treba obezbediti jasno razdvajanje između zvaničnih funkcija i predizbornih aktivnosti njihovih nosilaca, a kršenja propisa treba da budu proaktivno sprečena putem adekvatnih kazni, preporučuje ODIHR.
Vlasti u Srbiji treba da usvoje i da primene efikasne zakonske i institucionalne mehanizme nadzora kako bi sprečile zastrašivanje i pritiske na birače, uključujući zaposlene u javnim i državnim institucijama i preduzećima.
Nadležni državni organi treba da doprinesu jačanju medijskog pluralizma daljim povećanjem transparentnosti vlasništva nad medijima, promovisanjem raznovrsnosti političkog sadržaja u medijima i sistematskim praćenjem poštovanja zakonskih obaveza emitera, glasi jedna od preporuka.
Među preporukama je i jačanje nezavisnosti Regulatornog tela za elektronske medije (REM), čije obaveze tokom kampanje, kako se navodi, treba da budu eksplicitno definisane zakonom i da budu proširene na sve aspekte medijskog izveštavanja o izborima.
Kako bi umanjili zabrinutost u vezi sa tačnošću biračkih spiskova, vlasti treba da organizuju sprovođenje potpune revizije Jedinstvenog biračkog spiska što je pre moguće, preporučuje ODIHR između ostalog.
