Šib je, na otvaranju konferencije „Demokratija: Minimalni konsenzus“ koji organizuje CRTA, rekao da je poslednjih godina međunarodni poredak zasnovan na pravilima pretrpeo veliki pritisak, koji se povećao sa napadom Rusije na Ukrajinu, kao i da demokratske institucije u pojedinačnim zemljama trpe pritisak populista, dok je prisutan i fenomen širenja lažnih vesti.
„Sankcije prema Rusiji nisu usmerene prema ruskom narodu već služe kao instrument za odbranu mira, demokratije, i slobode, vrednosti na kojima je zasnovana EU i zato zemlje poput Srbije treba da se pridruže merama, i to će pomoći Srbiji da napreduje u procesu evrointegracija, ali to je i moralni imperativ“, rekao je Šib.
On je naglasio kako da Nemačka želi da Srbija postane član evropske porodice i „zajednice vrednosti“, što, prema njegovim rečima, znači jačanje vladavine prava i demokratskih institucija, a parlament je, kako je istakao, ključno mesto u demokratskim sistemima.
„Prošlo je tri meseca od izbora – svi očekujemo da parlament i vlada budu formirani, a demokratija podrazumeva živahnu debatu svih aktera“, rekao je ambasador Šib i ponovio snažnu podršku Nemačke Berlinskom procesu.
Šef političkog odeljenja Delegacije Evropske unije u Srbiji Dirk Lorenc takođe je rekao da „ne živimo u svetu koji smo poznavali“.
„Neprovocirana i neopravdana agresija Rusije na Ukrajinu je kršenje međunarodnog prava i ugrožava međunarodni mir i stabilnost – pozivamo Rusiju da povuče vojsku a podržavamo integritet Ukrajine“, naglasio je Lorenc i zaključio da „stoga Srbija kao zemlja kandidat za članstvo u EU treba da odgovori na rusku agresiju zajedno sa nama“.
„Srbija je partner EU – podržavamo i ulažemo u zdravstvo, školstvo, inovacije – verujemo da EU predstavlja najbolju opciju za Srbiju“, rekao je Lorenc.
Dodao je da je moguće da Srbija postane član EU.
„Kriterijumi su isti za sve, a to zahteva i široki društveni konsenzus i aktivizam oko pristupanja EU kao cilju od ključnog značaja za zemlju“, zaključio je Lorenc.
Direktorka CRTA Vukosava Crnjanski ukazala je da kriza demokratije „nije od juče“ i da nije prisutna samo u Srbiji.
„Okružuju nas brojni izazovi – od klimatskih i nejednakosti do ugrožavanja konsenzusa o globalnom miru i nepoverenj građana u institucije države“, rekla je Vukosavljević i poručila da su izbori, parlament i mediji tri stuba na kojima stoji demokratija.
Dajući „presek stanja“, istakla je da su aprilski parlamentarni izbori još u toku, ocenila da je zabrinajvajuće stanje Narodne skupštine koja niti sprovodi svoju deliberativnu ulogu, niti nadzire izvršnu vlast, a da se medijima šire dezinformacije, propaganda i govor mržnje.
„U toku je rat na evropskom kontinentu. Čak 30 godina posle sukoba u našem okruženju, ratne rane su sveže i njima se manipuliše, što ovde produbljuje nepoverenje u demokratske indstitucije – kako oporaviti demokratiju u zemlji koja nema iskustvo života u funkcionalnoj demokratiji?“, upitala je Vukosavljević.
Direktor misije USAID u Srbiji Deni Robertson rekao je da je „zamoljen da bude kontroverzan“ kao uvodničar, i ispričao da je zaključio da je malo šta kontroverznije od nekog iz SAD koji se obraća na temu izbora i demokratije.
„Demokratija je dug, spor i naporan rad, ali raditi na tome vredi i isplati se“, rekao je Robertson citirajući i ambasadora Šiba, i poručio da je „važno da istrajete i nastavite“.
„Poslednji izbori (u Srbiji) doneli su pluralizam, a novi parlament predstavljaće bolju ‘kolekciju’ interesa građana i trebalo bi da doprinese inkluzivijoj debati kao i da jača poverenje u demokratiju u Srbiji“, rekao je Robertson.
Dvodnevna međunarodna konferencija pod nazivom „Demokratija: Minimalni konsenzus“, u organizaciji CRTA u toku je u Beogradu, a glavne teme konferencije biće položaj parlamenata u savremenim demokratijama, značaj i kvalitet izbora i uloga slobodnih medija u očuvanju demokratije.
