Lideri Nemačke, Španije i Portugala imenovali su sadašnjeg francuskog predsednika Emanuela Makrona za svog preferiranog kandidata u predstojećem drugom krugu izbora, upozoravajući glasače da ne podržavaju liderku Nacionalnog skupa Marin Le Pen.
Na iznenađujući potez u četvrtak, tri dana pre glasanja u Francuskoj i usred ruske ofanzive u Ukrajini, nemački kancelar Olaf Šolc, španski premijer Pedro Sančez i portugalski premijer Antonio Kosta objavili su zajedničku kolumnu u Le Mondeu i El Paisu. novine.
Nakon tvrdnje na početku članka da „agresija“ ruskog predsednika Vladimira Putina cilja ne samo na Ukrajinu već i na vrednosti koje brane Francuska i njeni evropski partneri, autori članka su došli do svoje glavne tačke.
Prema Šolcu, Sančezu i Kosti, „populisti i ekstremna desnica“ u svojim zemljama „napravili su od Vladimira Putina ideološki i politički model, odražavajući njegove nacionalističke zahteve“. To ne treba zaboraviti, ma koliko takvi političari „pokušavali da se distanciraju od ruskog agresora“, naglasili su lideri, verovatno misleći na brojna poricanja simpatija Le Penove prema Kremlju.
Stoga, tvrde autori, drugi krug francuskih izbora nije „izbor poput ostalih“, posebno ako se ima u vidu „Francuska je bila centralna zemlja u evropskom projektu“.
„To je izbor između demokratskog kandidata, koji veruje da je Francuska jača u moćnoj i autonomnoj Evropskoj uniji (EU), i kandidata krajnje desnice, koji se otvoreno stavlja na stranu onih koji napadaju našu slobodu i našu demokratiju… .
Opisujući navodne prednosti „veće evropske solidarnosti“, Šolc, Sančez i Kosta nisu propustili priliku da kritikuju pristalice Bregzita, koji su, po njihovom mišljenju, samo doneli razne probleme Velikoj Britaniji.
Jedinstvo je jedini način da se održi prosperitet, da se „postigne globalizacija na ljudski način“ i da se „odbrani međunarodni mir i red“, navodi se u kolumni.
„Zato nam je potrebna Francuska na našoj strani“, otkrivaju Šolc, Sančez i Kosta.
Dalje su precizirali da im je potrebna Francuska, koja je „pozdravila prognane koji beže od diktatura Franka i Salazara“ i koja „brani pravdu od antidemokratskih lidera, poput Putina“.
„Koja će Francuska izaći sa birališta 24. aprila? Građani Republike Francuske imaju izbor“, poručili su lideri Nemačke, Španije i Portugala.
Šolc, Sančez i Kostin članak je podigao obrve u Rusiji, a portparolka Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova sarkastično je nazvala inicijativu političara „radnim danima demokratije“.
Pišući na Telegramu, Zaharova je rekla da ima dva pitanja:
„Da li je moguće da predsednik jedne zemlje podrži predsedničkog kandidata druge zemlje? Zar se to sada ne smatra mešanjem u izbore?“ napisala je, očigledno misleći na činjenicu da Zapad već godinama optužuje Moskvu za mešanje u inostrane izbore.
Drugo pitanje Zaharove odnosi se na pitanje kojim su zapadne zemlje dugo bile opsednute.
„Šta je sa rodnom ravnotežom na izborima? Zar to više nije faktor? Ili u razvijenim demokratijama, kada je stvarna moć u pitanju, a ne proglašena prava, pol nije bitan?“ ona napisala.
U međuvremenu, najnovije ankete pokazuju da Makronu možda nije potrebna takva otvorena podrška njegovih evropskih kolega. Istraživanje Opinion Vai-a, sprovedeno u četvrtak sa 1334 učesnika, otkriva da je 56 odsto biračkog tela spremno da podrži aktuelnog predsednika, dok je 44 odsto spremno da glasa za Le Pen.
U prvom izbornom krugu, međutim, Makronovo vođstvo nije bilo toliko značajno. On je 10. aprila dobio 27,85 odsto, dok je Le Pen zaostajala samo nekoliko poena sa 23,15 odsto.
