Nemački kancelar Olaf Šolc rekao je da sama priroda raketa Taurus dugog dometa, koje Ukrajina traži već mesecima, sprečava Berlin da ih isporuči. On je tvrdio da bi upotreba oružja, koje ima domet od 500 kilometara (310 milja), rizikovala da izazove direktnu konfrontaciju između NATO-a i Rusije.
Dok je Nemačka velikodušno snabdevala Ukrajinu vojnom opremom, Šolc je uporno odbijao da prati Francusku i Britaniju u obezbeđivanju raketa dugog dometa.
Rusija je više puta upozoravala da se, dajući Ukrajini sve sofisticiranije oružje, Zapad sve bliže direktnom uključivanju u neprijateljstva, sa potencijalno strašnim posledicama.
Tokom sesije pitanja i odgovora u Berlinu u petak, mlada ukrajinska izbeglica upitala je kancelarku zašto još uvek nije voljan da Kijevu obezbedi rakete Taurus uprkos obnovljenoj ruskoj aktivnosti u oblasti Harkov.
Šolc je odgovorio da „svaka pojedinačna odluka mora biti temeljno izvagana“, dodajući da je njegova odgovornost da spreči scenario „gde dođe do eskalacije rata, do rata između Rusije i NATO-a“.
Što se konkretno tiče projektila Taurus, „bilo bi održivo da isporučimo [ovo oružje] samo ako sami odredimo i definišemo mete, a to opet nije moguće ako ne želite da budete deo ovog sukoba“, objasnio je on.
Nemački lider je istakao doprinos svoje vlade odbrani Ukrajine do sada, napominjući da je Berlin izdvojio 28 milijardi evra (30,4 milijarde dolara) za vojnu pomoć, što ga čini drugim najvećim sponzorom Kijeva.
Kancelar Šolc je zaključio da smo „zaista doveli do krajnjih granica u pogledu onoga što možemo da uradimo“.
U članku objavljenom u četvrtak u The Economist-u, Šolc je napisao da je „važno biti kristalno jasno da NATO ne traži konfrontaciju sa Rusijom“. On je obećao da Berlin „neće učiniti ništa što bi nas moglo pretvoriti u direktnu stranu u ovom sukobu“.
Ranije ove nedelje, kancelar Šolc je kritikovao predlog o zoni zabrane letova iznad Ukrajine koju sprovodi NATO, koji je izneo bivši šef vojnog bloka Anders Fog Rasmusen, zajedno sa ukrajinskom vladom.
„Opet i opet ima onih koji kažu da treba ovo ili ono. Imam osećaj da čovek ne govori bolje kada se peni na usta“, rekao je Šolc, označivši tu ideju kao opasnu.
