Kolomina je, u razgovoru sa novinarima u Kancelariji NATO, rekao da ima osnova za krizu na Kosovu, jer se prvi put dogodilo da su kosovski Srbi napustili institucije, uključujući policiju, ali da krize nema u punom smislu, nema demonstracija ili nasilnih protesta što bi iziskivalo reakciju Kfora.
Prema njegovim rečima, povećanje broja jedinica Euleks dolaskom italijanskih karabinjera je očekivano jer su oni drugi stepen reagovanja, a Kfor treći.
Upražnjena mesta u kosovskoj policiji se popunjavaju regularnim policijskim snagama, što je dobro po mišljenju Kolomine, jer bi veći rizik bio ako bi se to činilo iz redova specijalnih jedinica, o čemu je razgovarano s premijerom Kosova Aljbinom Kurtijem.
Kolomina je podsetio da je generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg razgovarao u ponedeljak s predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i Kurtijem, navodeći da Kfor zadržava svoj nivo spremnosti kako bi se obezbedilo sigurno okruženje i sloboda kretanja svih zajednica na Kosovu.
Na pitanja o dronu koji je primećen u Raški, iznad vojnih objekata, Kolomina je rekao da nije reč o letelici NATO.
Kolomina je preneo stav Alijanse da se obe strane uzdrže od akcija koje mogu izazvati eskalaciju tenzija, dodajući da je dijalog pod okriljem Evropske unije jedini put napred.
On je dodao da NATO posebno zabrinjava činjenica da je u Srbiji, koja je jedan od najefikasnijih partnera NATO, ne samo kada je reč o vojnoj i politčkoj saradnji već i različitim projektima koji se sprovode, da doprinosi projektima više nego pojedine članice Alijanse, popularnost NATO u javnom mnjenju na jedva četiri-pet odsto.
Kolonina je ocenio da je to posledica snažnog anti-NATO i antizapadnog narativa u medijima, a dolaze i od predstavnika vlasti i da smatra da će samo nekoliko danas posle dobrih reči i razgovora koje će imati tokom dvodnevne posete u Beogradu, snažan anti-NATO narativ ponovo biti u medijima, možda i od istih sagovornika.
Kada je reč o poziciji neutralnosti Srbije prema agresiji Rusije na Ukrajinu, on je pozdravio glasanje Srbije za pojedine rezolucije u Ujedinjenim nacijama, ali je dodao da je teško razumeti čin potpisivanja sporazuma s Rusijom samo dan posle glasanja.
Legitiman je izbor spoljne politike, dodao je zvaničnik NATO, ali je ocenio da je u specifičnim okolnostima ukrajinskog rata to nekada teže razumeti i, iako to nije slučaj, možda će neke države članice smatrati da zbog toga Srbija ne zaslužuje taj nivo dobre saradnje i podrške NATO.
Kolomina je još rekao da ne vidi problem u tome što Srbija protekle dve-tri godine kupuje oružje, ističući da je problem ako se ono koristi.
Vojska Srbije je efikasna, profesionalna, po NATO standardima, taj nivo joj pomaže da, iako ne učestvuje u misijama NATO u svetu, bude jedan od najboljih kontributora u misijama UN i EU, zaključio je Kolomina.
