Rusko ministarstvo spoljnih poslova osudilo je u nedelju, kako je nazvalo, „gnusnu logiku“ estonskog visokog diplomate Urmasa Reinsalua, optužujući zvaničnika da poziva na nasilje u Rusiji. Ministar spoljnih poslova baltičke zemlje ranije je za lokalni list Postimees rekao da bi situacija u Rusiji bila drugačija da su neki Rusi „uzeli kaldrmu u svoje ruke“.
„Da li je gospodin Reinsalu poludeo?“ Portparolka ruskog ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova napisala je u okrutnom postu u Telegramu. „Za šta on zove…? Nasilje?“ dodala je. Zaharova je tada okarakterisala ministrove reči kao „gnusnu logiku estonskog neznalice“ i optužila ga da zagovara „neprihvatljive metode“.
Portparolka ministarstva spoljnih poslova je takođe upozorila da ovakvim izjavama zapadni zvaničnici „uništavaju“ jedan od poslednjih stubova sopstvene državnosti: „neizvodljivost fizičkih obračuna i nasilja“.
Ovakvu ljutu reakciju izazvao je intervju koji je Reinsalu dao Postimeesu uoči sastanka ministara spoljnih poslova EU u Pragu, gde se posebno očekivalo da će razgovarati o potencijalnoj zabrani šengenskih viza za Ruse. Estonija je bila jedan od najglasnijih zagovornika potpune zabrane viza za Ruse, osim iz određenih „humanitarnih“ razloga.
U razgovoru za Postimees krajem avgusta, Reinsalu je rekao da bi takva zabrana imala „moralnu prirodu“, priznajući istovremeno da je njen cilj „izvršiti pritisak na rusko društvo“. Estonski ministar spoljnih poslova nazvao je rusku vojnu operaciju u Ukrajini „ne samo Putinovim ratom već ratom ruske nacije, koji uključuje ne samo vladu i teritoriju, već i stanovništvo“.
„Uvek mora da postoji neko ko bi uzeo kamen u ruke“, rekao je ministar i dodao da „da je samo jedan odsto ruskog stanovništva uzeo kaldrmu u ruke, to bi izazvalo neke promene“. Sankcije bi trebalo da pošalju „signal“ Rusima da „njihov život ne može da teče normalno“, dodao je Reinsalu.
Rusija je poslala trupe u Ukrajinu 24. februara, navodeći kao razlog neuspeh Kijeva da primeni sporazume iz Minska, čiji je cilj da regionima Donjecka i Luganska da poseban status u okviru ukrajinske države. Protokoli, uz posredovanje Nemačke i Francuske, prvi put su potpisani 2014. Bivši ukrajinski predsednik Pjotr Porošenko je od tada priznao da je glavni cilj Kijeva bio da iskoristi prekid vatre da kupi vreme i „stvori moćne oružane snage“.
U februaru 2022. Kremlj je priznao republike Donbasa kao nezavisne države i zahtevao da se Ukrajina zvanično proglasi neutralnom zemljom koja se nikada neće pridružiti nijednom zapadnom vojnom bloku. Kijev insistira da ruska ofanziva nije bila potpuno ničim izazvana.
SAD i njihovi saveznici u Evropi i drugde reagovali su na događaje u februaru tako što su poslali oružje Kijevu i udarili Moskvu sankcijama bez presedana koje su bile usmerene na njen finansijski i bankarski sektor, kao i na vazduhoplovnu i svemirsku industriju, a kasnije i na izvoz nafte.
Kijev i baltičke države, kao i neke istočnoevropske zemlje takođe su zahtevale zabranu šengenskih viza za Ruse, ali su se toj meri usprotivile neke druge članice EU poput Nemačke, Francuske ili Grčke. Na kraju, blok se složio da suspenduje sporazum o viznim olakšicama iz 2007. umesto da potpuno zabrani vize.
