Ministarka za evropske integracije Srbije Tanja Miščević istakla je danas na forumu „EU susreće Balkan“ u Sofiji važnost Plana rasta za Zapadni Balkan, kao nove inicijative Evropske komisije za podsticaj reformskog procesa, ali je naglasila da Plan rasta ne bi trebalo da zameni sam pregovarački proces.
„Dve plus četiri milijarde evra koje su Planom rasta predviđene za Zapadni Balkan su jedva dovoljne za ubrzanje nekih od najobimnijih reformi. Izračunali smo da je za potpuno usaglašavanje sa standardima EU u oblasti zaštite životne sredine, samo Srbiji potrebno 15 milijardi evra“, rekla je Tanja Miščević na panelu „Ubrzanje integracije: ulaganje u evropsku sigurnost“.
Ističući neophodnost ubrzanja procesa evropskih integracija, Tanja Miščević je istakla napredak Srbije u ispunjavanju kriterijuma za priključenje Jedinstvenom području plaćanja u evrima (SEPA), kao takozvane „Green Lanes“ zelene koridore, odnosno ubrzane pojačane carinske procedure, saopštilo je Ministarstvo za evropske integracije.
Ministarka je navela da se proces evropskih integracija značajno promenio od početka 2000-ih, te da svakako ne treba zanemariti zamor koji je u EU dugo postojao kada je reč o procesu proširenja.
„Od otvaranja pregovora sa Crnom Gorom i Srbijom vladavina prava je postala ključni kriterijum, a uveden je i sistem prelaznih merila, tako za poglavlja 23 i 24 sada imamo više prelaznih merila nego što je Hrvatska imala za ceo proces pregovora“, rekla je Tanja Miščević.
Ističući činjenicu da tri godine Srbija nije dobila šansu da otvori klaster koji je tehnički spreman, ministarka je poručila da se ne može govoriti o napretku u ubrzanju evropske integracije ukoliko se bilateralna pitanja stavljaju ispred pitanja članstva u EU.
„Za nas dijalog Beograda i Prištine nije bilateralno pitanje, već pitanje normalizacije odnosa i sukoba iz 90-ih“, istakla je Tanja Miščević.
Upitana kako vidi Srbiju za pet godina, Tanja Miščević je rekla da je najznačajnije da Srbija nastavi da privlači direktne investicije, kao i reforme koje je započela, posebno u oblasti vladavine prava.
„Kada je reč o EU, u narednih pet godina EU mora da da odgovore na veoma značajna pitanja, među kojima su energetska politika, telekomunikacije, poljoprivredna politika, proces donošenja odluka, kao i diskusije o budućnosti kohezione politike, odnosno smanjenje disbalansa koji i dalje postoji u EU“, rekla je Tanja Miščević.
