„Na taj način je EU došla u domove stotinak hiljada građana Srbije“, rekla je Miščević na Osmoj nacionalnoj konferenciji o teritorijalnoj saradnji održanoj u Privrednoj komori Srbije.
Ona je rekla da su ti projekti doprineli da u mnogim gradovima, mestima sa obe strane granice, građani dobiju bolju komunalnu, saobraćajnu infrastrukturu, da mala i srednja preduzeća unaprede svoje poslovanje i da obezbede što više radnih mesta, da se unapredi turizam obnovom objekata kultutrne baštine, a obezbeđena je i pomoć u organizovanju turističke ponude u manjim mestima.
Miščević je rekla da su obnavljani muzeji, galerije, domovi kulture, da je podržavana kulturna razmena, rad u školama, naučnim institucijama, bolnicama, a realizacija projekata doprinela je i razvoju lokalnih i regionalnih zajednica.
Ona je ukazala na značaj saradnje posebno za zemlje koje su u procesu pristupanja EU.
„Taj značaj se ne meri samo u novcu“, rekla je ona.
Miščević je rekla da su projekti koji se sprovode u saradnji sa susednim državama „pomogli da se reše zajednički problemi, ako ne veliki državni onda manji, ali ne manje značajni lokalni ili regionalni, da se pravaziđu predrasude i prepreke za saradnju na lokalnom nivou“.
Miščević je rekla da Ministarstvo za evropske integracije koordinira programe saradnje sa Hrvatskom, Mađarskom, Bugarskom, Rumunijom, Crnom Gorom, Bosnom i Hercegovinom i Severnom Makedonijom i sa dva transnacionalna programa IPA.
Ona je navela i rezultate nekih projekata, kao što je usvajanje Nacionalnog plana za upravljanje koridorom Mura – Drava – Dunav koji pomaže boljem upravljanju zaštićenih područja koja se nalazi na teritoriji većeg broja država, osnovan je Centar za kreativne industrije u Somboru, u Zrenjaninu je nabavljena savremena oprema za brzo reagovanje i prevenciju poplava.
Zamenica šefa Delegacije EU u Srbiji Plamena Halačeva rekla je da je Srbija primenila ili primenjuje više od 1100 projekata u okviru programa prekogranične saradnje.
„Ovi projekti ohrabruju ljude, organizacije i opštine sa obe strane da rade zajedno, zajednički stvaraju, planiraju i implementiraju“, rekla je Halačeva.
Ona je rekla da je za implementaciju spremno devet teritorijalnih programa, za period od 2021. do 2027. godine, u kojima Srbija učestvuje.
„Prekogranična saradnja je drugi izraz za EU integraciju.Suština evropskog projekta, naša zajednička misija je da gradimo mostove, ne samo preko reka, već i između nas samih“, istakla je Halačeva.
Ona je navela da je EU do sada investirala 190 miliona evra da bi se produbila partnerstva između suseda u regionu.
Državni sekretar u Ministarstvu razvoja, javnih radova i uprave Rumunije Gabrijel Trajan Gilea rekao je da je ukupan budžet za program prekogranične saradnje Rumunija – Srbija, koji je Evropska komisija odobrila u julu ove godine, 87 miliona evra.
Prema njegovim rečima, taj program za period 2021-2027. ima tri prioriteta, a to su „zaštita životne sredine, društveni i ekonomski razvoj, jačanje graničnih kapaciteta uz fokus na klimatske ciljeve i projekte od strateškog značaja i velike infrastrukturne projeket posvećene zdravstvu, upravljanju vodama, turizmu, kulturi“.
Jedan od programa međuregionalne saradnje je URBAKT, čiji je cilj da podstakne održivi integrisani urbani razvoj u gradovima širom Evrope.
