Ministarstvo rudarstva i energetike saopštilo je da nije konsultovano prilikom sklapanja sporazuma Vlade Srbije sa norveškom firmom Ristad enerdži (Rystad Energy) o sprovođenju analize elektroenergetskog sektora i izrade smernica razvoja. U tom ministarstvu su rekli da nisu bili predlagači „ovog akta, niti su sredstva sa razdela ovog ministarstva predviđena za njegovo sprovođenje“.
„Usvojeni zaključak Vlade Srbije nosi oznaku poverljivosti i stoga se ne može objavljivati, niti komentarisati njegov sadržaj“, navelo je ministarstvo u odgovoru Beti za koje poslove je angažovana norveška firma Ristad enerdži.
Kako pišu beogradski mediji, ministar finansija Siniša Mali sklopio je u ime Vlade Srbije, uz odobrenje premijerke Ane Brnabić, ugovor sa norveškom firmom Ristad enerdži , koji nosi oznaku strogo poverljivo, a koja bi trebalo da registruje probleme u energetici i definiše tri moguća puta – brzu tranziciju (snažna ulaganja u novu energiju i novu tehnologiju), sporu tranziciju (veće oslanjanje na postojeću energiju, manja ulaganja u novu), treća faza (korišćenje nove nuklearne tehnologije).
Vrednost ugovora o savetodavnom angažmanu Norvežana je 1,55 miliona dolara, a obuhvata i moguće razgovore o uplivu privatnog kapitala u Elektroprivredu Srbije (EPS) i transformaciju iz javnog preduzeća u akcionarsko društvo.
Ministarstvo rudarstva i energetike, navelo je u odgovoru Beti da je odmah po formiranju, u oktobru 2020. godine, pokrenulo „promene koje predstavljaju prekretnicu za sektor energetike u Srbiji“, a počele su donošenjem novog zakonodavnog okvira.
U aprilu 2021. usvojene su, kako je navedeno, izmene i dopune Zakona o energetici i Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima i dva nova zakona, Zakon o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije, kao i Zakon o korišćenju obnovljivih izvora energije, „koji relevantne evropske institucije ocenjuju kao jedan od najmodernijih u Evropi“.
Dodaje se da po donošenju novog zakonskog okvira izrađen i novi investicioni plan i započeta izrada ključnih strateških dokumenata koji će biti osnov nove energetske politike i odrediti ciljeve i dinamiku procesa energetske tranzicije.
Ključni strateški dokumenti su, kako je navedeno, Strategija razvoja energetike Srbije do 2040. sa projekcijama do 2050. i Integrisani nacionalni energetski i klimatski plan (INEKP) do 2030. sa vizijom do 2050. godine, kojim se utvrđuju ciljevi za smanjenje emisija GHG (gasovi staklene bašte), povećanje korišćenja obnovljivih izvora energije i ciljevi za energetsku efikasnost u 2030. sa vizijom u 2050 godini.
Ističe se da je u toku i izrada studije Dijagnostike pravedne tranzicije Srbije. Izrada, kao i sadržaj Strategije razvoja energetike propisana je, kako je navedeno, Zakonom o energetici, a strategiju razvoja energetike usvaja Skupština. Istim Zakonom propisana je i izrada INEKP-a, a saglasno obavezama iz Ugovora o Energetskoj zajednici.
„Za izradu Strategije razvoja energetike i Programa ostvarivanja Strategije razvoja energetike, kao i Izveštaja o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu sprovedena je javna nabavka na osnovu čega su potpisani ugovori sa izabranim konsultantima, Elektrotehničkim Institutom ‘Nikola Tesla’ i Rudarsko geološkim fakulteom Univerziteta u Beogradu koji će pripremiti Strategiju razvoja energetike Srbije za period do 2040. godine sa projekcijama do 2050. godine i Program ostvarivanja Strategije razvoja energetike“, navelo je ministarstvo.
Geografski fakultet u Beogradu će, kako je istaknuto, pripremiti Izveštaj o strateškoj proceni uticaja nove Strategije razvoja energetike na životnu sredinu i obavljati prekogranične konsultacije za Program ostvarivanja Strategije.
Za potrebe izrade nove Strategije razvoja energetike formirana je, kako je navedeno, Radna grupa u junu 2021. godine, sastavljena od predstavnika Ministarstva rudarstva i energetike, Ministarstva zaštite životne sredine, Agencije za zaštitu životne sredine, Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD).
U izradu te strategije uključeni su i Privredna komora Srbije, Agencija za energetiku, javna preduzeća Elektroprivreda Srbije (EPS) i Elektromreža Srbije (EMS), Srbijagas, Transnafta, Naftna industrija Srbije (NIS), Distribucijagas, Elektrodistribucija Srbije, berza struje SEEPEX, Centar za ekologiju i održivi razvoj (CEKOR), RES Fondacija i Beogradska otvorena škola.
„Prvi nacrt nove Strategije razvoja energetike biće pripremljen do kraja oktobra 2022. godine nakon čega će biti predstavljen Radnoj grupi, a potom i organizovane javne i prekogranične konsultacije“, navelo je ministarstvo.
Dodaje se da se paralelno s izradom nacrta priprema i Izveštaj o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu, a nakon usvajanja nove Strategije razvoja energetike u Skupštini, pripremiće se Program ostvarivanja Strategije.
Integrisani nacionalni energetski i klimatski plan Republike Srbije do 2030. sa projekcijama do 2050. godine (INEKP) se priprema u okviru projekta IPA 2017. Dalje jačanje kapaciteta energetskog planiranja, što je nastavak projekta IPA 2013 Jačanje kapaciteta energetskog planiranja.
Ističe se da je konsultant koji je angažovan na projektu konzorcijum iz Grčke koji predvodi kompanija LDK Consultants SA u saradnji sa Centre for Renewable Energy Sources and Savings (CRES).
U cilju sprovođenja konsultacija i učešća svih relevantnih institucija u procesu izrade od najranije faze, formirana je Radna grupa sastavljena od predstavnika šest nadležnih ministarstava, Agencije za zaštitu životne sredine, Agencije za energetiku, Privredne komore Srbije, Republičkog zavoda za statistiku, Narodne banke Srbije, EMS-a, EPS-a, Elektrodistribucija Srbije, Srbijagasa, Transportgasa Srbija, Distribucijagasa, NIS-a, Transnafte, CEKOR-a, Beogradske otvorene škole, RES Fondacija, i EBRD-a.
Pored Radne grupe u rad i sastanke su uključeni i predstavnici Evropske Komisije i Sekretarijata Energetske zajednice.
„Nova Strategija razvoja energetike i INEKP do 2030. godine sa vizijom do 2050. godine, moraju biti usaglašeni i sadržavati iste ciljeve i prioritete“, navelo je ministarstvo.
Dodaje se da su trenutno stanje i prioriteti u energetskom sektoru prikazani i u dokumentu „Energetska bezbednost Srbije“, a ministarstvo je objavilo i izveštaje Radne grupe i Operativnog tima u vezi sa kolapsom u EPS-u krajem prošle godine koji sadrže analizu stanja, moguća rešenja i predlog ciljeva u vezi sa konsolidacijom ovog javnog preduzeća.
Ministarstvo je navelo da je u uslovima energetske krize u Evropi, koja pogađa i Srbiju, izradilo i predlog preporuka za smanjenje potrošnje električne i toplotne energije.
