Na sastanku na koje je bio i šef Delegacije EU u Srbiji Emanuele Žiofre, teme su bile poboljšanje položaja žena u Srbiji, borba protiv nasilja nad ženama i devojčicama, ekonomsko osnaživanje žena, normativni okvir i rezultati rada Koordinacionog tela.
„Napravili smo ozbiljne pomake od osnivanja Koordinacionog tela, unapredili zakonske i strateške okvire u oblasti rodne ravnopravnosti i zabrane diskriminacije. Imamo Zakon o rodnoj ravnopravnosti, Nacionalnu strategiju za rodnu ravnopravnost i akcioni plan, Zakon o prevenciji nasilja u porodici, Strategiju za borbu protiv rodno zasnovanog nasilja. Radimo i na tome da se vrednuje neplaćeni kućni rad i poslovi staranja u domaćinstvu“, nabrojala je Mihajlović, saopštio je njen kabinet.
Navela je da je na inicijativu Koordinacionog tela ustanovljen Dan rodne ravnopravnosti u Srbiji, 11. jun, što je dan kada je 1842. godine odobreno školovanje žena u Srbiji.
„Radili smo i radimo na osnivanju mehanizama za rodnu ravnopravnost na svim nivoima – od lokalnog do republičkog. Situacija jeste bolja, naročito na centralnom nivou, imamo rodno odgovornu Vladu, ali je potrebno da imamo i više žena koje će voditi gradove“, rekla je Mihajlović.
Ona je podsetila da su od 169 lokalnih samouprava u Srbiji, samo 22 žene na njihovom čelu i da treba raditi na tome da se ohrabre i osnaže žene da u svim gradovima i opštinama budu zastupljenije i u političkim partijama i u lokalnim organima vlasti.
„Ne samo da imamo političku volju, već i aktivno, u saradnji s resornim ministarstvom i međunarodnim partnerima, radimo na poboljšanju položaja žena“, rekla je potpredsednica Vlade.
Komesarka Helena Dali predstavila je nedavnu Evropsku strategiju nege, predlog Direktive o borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici, kao i dogovorenu Direktivu o rodnoj ravnoteži u odborima.
Ona je rekla da je ekonomsko osnaživanje žena prioritet za postizanje ravnopravnosti.
„Notirala sam rad Srbije na rodnoj ravnopravnosti. Važno je napomenuti da je Srbija bila jedna od prvih zemalja koja je ratifikovala Istanbulsku konvenciju. Kada govorimo o unapređenju položaja žena, neophodna je koordinacija svih institucija. Izvan moralnih argumenata za ravnopravnost, rodna ravnopravnost ima smisla i sa ekonomske tačke gledišta i za društvo u celini. Zbog toga Evropska komisija preduzima mnoge akcije u okviru Strategije rodne ravnopravnosti EU“, rekla je Dali.
Istakla je da je cilj da se obezbedi da „žene i muškarci, devojčice i dečaci, u svoj svojoj različitosti mogu slobodno da slede svoj izabrani put u životu, imaju jednake mogućnosti da napreduju i mogu ravnopravno da učestvuju i vode naše evropsko društvo“.
