Vođe Evropske unije u utorak treba da odobre pokretanje pregovora o članstvu Ukrajine i Moldavije, što neumitno nameće i pitanja šta učiniti za zemlje Zapadnog Balkana koje godinama tapkaju na putu ka Uniji i osećaju se diskriminisanim u odnosu na Kijev i Kišinjev, pišu mediji u EU.
Francuski ekonomski dnevnik „Lezeko“ ukazuje da šefovi država ili vlada Unije kroz dva dana treba da konačno daju „zeleno svetlo“ za predlog Evropske komisije da se otvori pregovarački okvir sa Ukrajinom i Moldvijom, „što su zemlje Zapadnog Balkana prihvatile s gorčinom, jer su molbe Ukrajine i Moldavije za početak pregovora prihvaćene za samo par meseci“.
„Lezeko“ ističe da otud „zemlje prijatelji Zapadnog Balkana u EU traže da se u najmanju ruku istovremeno upute pozitivni znaci zapadnobalkanskim partnerima i ubrza njihov put ka Uniji“.
Nemački „Dojče vele“ ukazuje na to da će Mađarska, koja se odlučno zalaže za ulazak zapadnobalkanskih zemalja u Uniju, a koja od 1. jula preuzima predsedništvo EU, „težiti doslednoj politici proširenja, zasnovanoj na zaslugama“, kako je to predočio mađarski ministar za Evropu Janoš Boka, obrazlažući program mađarskog predsedavanja poslovima evropske dvadesetsedmorice.
„Lezeko“ ukazuje na to da je mađarski ministar Boka takođe predočio da EU mora uputiti pozitivne poruke Zapadnom Balkanu i pospešiti njihov napredak, „a tu je posebno ukazao na mađarskog suseda Srbiju, najmoćniju privredu regiona“.
List francuskih poslovnih krugova podseća da je na podstrek Austrije ustanovljen „klub Prijatelja Zapadnog Balkana od sedam članica Unije koje traže ubrzano uključivanje tog regiona u članstvo evropske 27-orice“.
„Lezeko“ dodaje da te članice EU, a to su „Austrija, Grčka, Italija, Hrvatska, Slovačka, Slovenija i Češka smatraju da bi, ukoliko bi njihovo članstvo bilo zakočeno, balkanske zemlje potpale pod sve veći upliv neprijateljskih zemalja, poput Kine“.
Francuski dnevnik ističe da je Šarl Mišel, predsednik Evropskog saveta, zaključio da zapadnobalkanske zemlje treba da uđu u članstvo do 2030. godine.
