Siniša Mali je ocenio da je Srbija postigla ogroman uspeh, jer su investitori pokazali veliko interesovanje za kupovinu srpskih državnih hartija od vrednosti, te da je tražnja bila čak šest puta veća od ponude, saopštilo je Ministarstvo finansija.
„Ukupna tražnja investitora je iznosila čak 11 milijardi dolara, i bila je šest puta veća od ponude. Ovo je veliki uspeh za našu zemlju i za sve građane Srbije, i potvrda ekonomskih rezultata koje smo ostvarili u prethodnom periodu“, istakao je Mali.
Prema njegovim rečima, pokazalo se da investitori i dalje imaju veliko poverenje u Srbiju i u našu ekonomsku budućnost.
„Više od 500 respektabilnih investitora iz celog sveta je pokazalo interesovanje za naše hartije od vrednosti“ rekao je Mali i dodao da je reč o najvećoj tražnji od kada Srbija emituje obveznice na međunarodnom tržištu.
Nove obveznice sa rokom od pet godina emitovane su u iznosu od 750 miliona dolara po kuponskoj stopi od 6,25 odsto i finalnoj kamatnoj stopi u evrima koja, nakon realizacije hedžing transakcije, iznosi šestomesečni Euribor uvećan za 2,9 odsto, navodi su u saopštenju.
Kada je reč o obveznicama ročnosti deset godina, emitovane su za milijardu dolara po stopi od 6,5 odsto i finalnoj kamatnoj stopi u evrima koja iznosi šestomesečni euribor uvećan za 3,1 procent.
Ministar je istakao i da je Srbija postigla odličnu kamatnu stopu, pogotovo uzimajući u obzir da je naša zemlja na tržištu kapitala prošla slično kao Mađarska, a bolje od Rumunije, podsećajući da su obe članice EU sa investicionim rejtingom.
Napomenuo je da se očekuje dalji rast stopa prinosa na međunarodnom tržištu, pa je Srbija bila spremna da koristi trenutno najpovoljnije uslove na tržištu, kako bi prikupila neophodna sredstva za finansijsku stabilnost i rast privrede.
Vodeći se najboljom međunarodnom praksom aktivnog upravljanja javnim dugom, Ministarstvo finansija je zaključilo unakrsnu valutnu svop transakciju kojom obaveze po osnovu emitovanih obveznica konvertuje u evre po značajno nižoj finalnoj kamatnoj stopi“ naglasio je Mali.
Kako je objasnio, na ovaj način država je iskoristila povoljni odnos kursa evra i dolara u ovom trenutku, kao i trenutnu divergenciju između dolarskih i kamatnih stopa u evrima na međunarodnom tržištu kapitala, i postigla najpovoljniju cenu zaduživanja.
Dodao je da globalna kriza, sukob u Ukrajini i energetska nestabilnost podižu cenu novca na tržištu, tako da ćemo morati da sačekamo kraj krize kako bismo opet došli do kamatnih stopa od dva odsto koje su nam bile dostupne 2021. godine.
Ministar je istakao da je plan otplate i finansiranje obaveza napravljen proaktivno, kao i da se koristilo vreme niskih kamatnih stopa da se prevremeno otplate stari dugovi i fiksiraju kamate na kredite, tako da je sada prosečna stopa zaduživanja na portfolio javnog duga krajem godine iznosila 2,8 odsto, što će, tvrdi, srpske javne finansije moći da iznesu nove cene na tržištu.
Podsetio da je svet već tri godine u krizi, da je 2023. godina u kojoj će biti mnogo izazova, ali da su srpske javne finansije stabilne i spremne za prelivanje svetskih ekonomskih trubulencija.
„U takvim vremenima najvažnije je da ste likvidni. Srbija ima novca na računu, imamo podršku međunarodnih institucija, što nam je u ovakvim godinama podrška za neophodnu stabilnost, koju želimo da očuvamo uz sve do sada postignute ekonomske rezultate“, rekao je Mali.
Zaključio je da je jedan od prioriteta naše ekonomske politike efikasno upravljanje i kontrola javnog duga, te da će krajem meseca januara udeo javnog duga u BDP-u iznositi 50,2 odsto.
