Francuski predsednik Emanuel Makron odbio je da se pridruži svom američkom kolegi Džou Bajdenu u opisu akcija ruske vojske u Ukrajini kao „genocidom“. Verbalni napadi neće pomoći daljem miru u Ukrajini, rekao je on u intervjuu za televiziju Frans 2 u sredu.
Bajden se pojavio prethodne večeri kako bi podržao tvrdnje Kijeva da je cilj ruske ofanzive da se istrebi ukrajinski narod.
„Vaš porodični budžet, vaša sposobnost da napunite rezervoar, ništa od toga ne bi trebalo da zavisi od toga da li diktator objavi rat i počini genocid na pola sveta“, rekao je on u govoru u Ajovi, misleći na ruskog predsednika Vladimira Putina. Bajden je ranije nazvao ruskog lidera „ratnim zločincem“ i izjavio da taj čovek „ne može da ostane na vlasti“.
Na pitanje o karakterizaciji tokom intervjua, Makron je rekao da bi „bio oprezan sa takvim terminima“ i rekao da su narodi Ukrajine i Rusije „braća“.
Ovo poslednje mišljenje ukrajinske vlasti oštro odbacuju. Ukrajinski institut nacionalnog sećanja je čak napravio neke infografike prošlog meseca, objašnjavajući da su Ukrajinci čistokrvni Sloveni za razliku od Rusa, za koje je insistirao da su pomešani sa ugro-finskim plemenima.
U intervjuu, francuski lider je rekao da je nastavak nasilja u Ukrajini „ludilo” i da veruje da je tamo „ruska vojska počinila ratne zločine” i da počinioci treba da odgovaraju.
Njegov primarni cilj je, međutim, bio da obezbedi mir u Ukrajini, rekao je Makron. „Nisam siguran da eskalacija retorike služi tom cilju“, dodao je on, pozivajući se na Bajdenovu primedbu.
Kijev je optužio Rusiju za genocid ranije ovog meseca nakon što je predstavio, kako tvrdi, dokaze da su ruske trupe namerno ubijale civile u gradu Buča, severozapadno od Kijeva. Moskva je povukla svoje snage iz ukrajinske prestonice nakon što je postignut napredak u mirovnim pregovorima.
Rusija je negirala optužbe i rekla da Kijev manipuliše i izmišlja dokaze kako bi podmetnuo ruske trupe da pojačaju vojnu podršku Zapada i torpeduju mirovni proces.
Predsednik Bajden, poznat po tome što je sklon gafovima, izneo je niz oštrih primedbi na račun Rusije koje su se udaljile od scenarija. Bela kuća je morala da ispravi i objasni da SAD nisu imale planove da pošalju trupe u Ukrajinu i da nisu imale politiku promene režima u Rusiji, da spomenemo samo nekoliko slučajeva. Bajden je odbio da prizna da je njegova administracija morala da povuče njegove reči, rekavši da se to nikada nije dogodilo.
Moskva je napala susednu državu krajem februara, nakon neuspeha Ukrajine da primeni uslove sporazuma iz Minska potpisanih 2014. godine i konačnog priznanja Donbas republika Donjecka i Luganska od strane Rusije. Protokol iz Minska uz posredništvo Nemačke i Francuske osmišljen je da otcepljenim regionima da poseban status u okviru ukrajinske države.
Rusija je od tada zahtevala da se Ukrajina zvanično proglasi neutralnom zemljom koja se nikada neće pridružiti vojnom bloku NATO-a koji predvode SAD. Kijev insistira da je ruska ofanziva bila potpuno ničim izazvana i demantovao je tvrdnje da je planirao da silom povrati dve republike.
