Budimpešta je odgovorila pozivanjem vrha bloka da ne „kažnjava“ Mađare zbog njihovih političkih izbora.
Evropska komisija pokrenula je novi mehanizam kojim bi se za Mađarsku mogle izdvojiti milijarde evra. Blok je godinama optuživao Budimpeštu za podrivanje demokratije i kršenje LGBT prava.
Govoreći u Evropskom parlamentu u utorak, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen objasnila je da Evropska komisija i mađarsko rukovodstvo „nisu uspeli da nađu zajednički jezik“ po pitanju reformi protiv korupcije. Ona je dodala da odgovor Budimpešte na zvanično obaveštenje o ovom pitanju nije ostavio najvišem telu EU nijednu drugu opciju osim da pređe „na sledeći korak“.
„Komisija je danas saopštila mađarskim vlastima da ćemo sada poslati zvanično pismo da pokrenemo mehanizam uslovljavanja“, rekla je ona, misleći na instrument usvojen krajem 2020. i dozvoljavajući bloku da uskrati finansiranje pomoći od članice za koju se utvrdi da ne pridržavaju se demokratskih principa sindikata.
Najava pokretanja mehanizma uslovljavanja usledila je dva dana nakon što je Fides-KDNP Viktora Orbana ostvarila četvrtu uzastopnu pobedu na izborima prošlog vikenda. Pobeda je navela Orbanovog šefa kabineta Gergelija Guljasa da pozove Evropsku komisiju da prihvati „osnovna pravila demokratije“ i „da ne kažnjava mađarske glasače zato što su izrazili mišljenje koje nije po ukusu Brisela“. Guljas je očigledno mislio na oštre kritike Orbanove politike od strane rukovodstva EU.
Komesar EU za budžet i administraciju Johanes Han je jasno stavio do znanja da to telo planira da ubrza primenu mehanizma. Međutim, svaka suspenzija sredstava podrazumevala bi dodatne pregovore između strana i glasanje kvalifikovanom većinom u Evropskom savetu. Komisija EU će morati da pruži detalje o konkretnim slučajevima kada su kršenja vladavine prava direktno dovela do zloupotrebe budžetskih sredstava EU od strane mađarskih vlasti, što znači da se očekuje da će proces trajati mesecima.
Mehanizam uslovljavanja, zajedno sa paketom oporavka od više milijardi, EU je usvojila 2020. godine, na vrhuncu pandemije koronavirusa, a stupio je na snagu 1. januara sledeće godine. Trebalo je da služi kao „dodatni sloj zaštite u slučajevima kada kršenje principa vladavine prava utiče ili rizikuje da utiče na finansijske interese EU“.
Glavni korisnici budžetskih sredstava, Mađarska i Poljska, osporile su novu proceduru, ali se njihova ponuda pokazala neuspešnom, pri čemu je Evropski sud pravde u februaru rekao da EU ima pravo da brani svoje osnovne vrednosti i da na taj način poveže finansiranje državama članicama da poštuju vladavinu prava.
Poljska i Mađarska su dosledno tvrdile da „mehanizam uslovljavanja“ nije uključen ni u jedan od sporazuma EU. Oni su takođe rekli da će Evropski sud pravde prekoračiti svoja ovlašćenja odobravajući takav mehanizam.
