Sjedinjene Države su zadovoljne politikom srpske vlasti prema dijalogu sa Kosovom i saradnji sa Ukrajinom, rekao je u intervjuu za Glas Amerike ((Voice of America) ambasador SAD u Beogradu Kristofer Hil, koji je boravio u Vašingtonu. On je ocenio da, kada je reč o izborima u Srbiji, i dalje postoje problemi, ali da su lokalni izbori 2. juna protekli bolje nego parlamentarni u decembru prošle godine. Hil je u intervjuu za govorio i o projektu zeta Donalda Trampa, Džareda Kušnera, u Beogradu.
Razgovor je počeo o zaključcima američkih posmatrača o proteklim izborima u Srbiji.
„Teško je doneti zaključak samo na osnovu posmatrača, pokušavate da dobijete neki opšti utisak. I taj utisak je da postoje neki problemi, ali generalno – ovo je bio mnogo bolji pokušaj nego u decembru, Brojne su reforme i promene koje treba sprovesti, ne samo sada nego u narednim godinama, pre narednih izbora – posebno treba rešiti problem pristupa medijima. Ali, čini mi se da je problem migracije birača rešen i mislim da ima pomaka. Izbori su uvek test opterećenja za demokratiju, nadam se da će ljudi moći da se ujedine i nastave da rade zajedno“, rekao je Kristofer Hil.
Novinarka Glasa Amerike je podsetila ambasadora da su SAD nekoliko puta pozvale Beograd da primeni ključne preporuke ODIHR-a. To se nije desilo, ali SAD nisu naknadno reagovale.
Pitala ga je da prokomentariše mišljenje da Amerika okreće glavu od problema sa demokratijom u Srbiji jer radi na ostvarenju drugih interesa?
„Ima mnogo kritičara, i uvek će ih biti, ali to ne znači da su u pravu. SAD su radile veoma naporno na tome da se preporuke primene do junskih izbora. Ali, kao što sam rekao, to su promene i reforme za koje je potrebno vreme, godine. Kako, recimo, da imate detaljan uvid u birački spisak, a da ne kršite pravo na zaštitu ličnih podataka. Činjenica je da se razgovaralo o problemima, mislim da je zdravo i da je pomoglo što su održavani sastanci opozicije i vladajuće stranke, i mislim da treba dati deo zasluga predsednici parlamenta Ani Brnabić koja je okupila ljude, to nije bilo lako. Znate, izbori baš ne bude ono najbolje u ljudima. Ali, trude se. Bilo je mnogo problema, ali bih radije o tome razgovarao sa učesnicima procesa, nego govorio o tome u medijima“, odgovorio je on.
Upitan zašto je reagovao na pretnje Dinku Gruhonjiću, ali ne i na napad na Vuka Cvijića, Hil je odgovorio da ne zna pojedinosti tog slučaja.
Hil je naknadno objasnio da je na dan kada je napadnut Vuk Cvijić otputovao iz Beograda u SAD, da je ceo dan proveo u putu i da nije bio svestan da se napad dogodio.
Hil je ponovio svoj stav da Srbija može da bude pouzdan partner SAD, te da nije na „SAD da im kažemo sa kim mogu, a sa kim ne mogu da razgovaraju“.
Takođe je rekao da je zadovoljan rastućim oblicima saradnje između Srbije i Ukrajine.
„Prva dama Ukrajine je bila u Srbiji, mislim da je to jako važna poseta, ministar spoljnih poslova je takođe bio. Gospođa (Tamara) Vučić je prošle godine bila u Ukrajini. Deluje da su se odnosi značajno popravili i jako mi je drago da to vidim. Naše viđenje, a verujem da ga dele i Srbi, jeste da agresija Rusije na Ukrajinu ne sme da se dozvoli. To je veliki problem za celu Evropu, uključujući i Srbiju. Mislim da je Srbija pokazala svoj stav, glasala je za rezolucije UN i smatram da iza kulisa naporno radi na tome da se uspostave mir i sigurnost u Evropi“, ocenio je on.
Naredno pitanje Glasa Amerike je glasilo:
„Da li politiku Zapada prema pitanju Kosova vidite kao uspešnu? Ono što se proteklih godina dešavalo na terenu je rast tenzija, imamo problem sa dinarom koji nije rešen ni posle nekoliko rundi razgovora, sporno je pitanje eksproprijacije, dijalog stoji u mestu, napadači iz Banjske nisu odgovarali. Šta Vi kažete na to?“
Hil je odgovorio da ne želi da govori o politici SAD prema Kosovu.
„Mi smo ohrabrivali Srbiju da ostane angažovana u Briselskom procesu, i ona je to uradila. Zadovoljni smo i što nastavljaju to da rade, iznose ideje za rešavanje problema – bilo da je reč o Poštanskoj štedionici ili drugim pitanjima. Mi imamo dobar dijalog sa srpskim vlastima, iako su teška pitanja oko kojih se razilazimo – SAD priznaju nezavisnost Kosova, a Srbija ne. Ali, unutar tog neslaganja, mislim da imamo prilično dobru saradnju i nadam se da će se tako i nastaviti“, ocenio je.
Novinarka Glasa Amerike pitala je Hila da li je američka ambasada imala nekakva saznanja ili je učestvovala u projektu (revitalizacije Generalštaba) Džareda Kušnera u Beogradu, na šta je on odgovorio da svakako znaju o tome, ali nisu učestvovali.
„Ne znam precizno kada smo saznali, ali nismo učestvovali u tome. Znamo ono što i vi – ono što smo čuli iz medija i drugih izvora. Ali, nismo uključeni“, zaključio je Hil.
On je ponovio da veruje da Srbiju treba podržati na evropskom putu.
