Moskva neće isključiti prekid odnosa sa zapadnim zemljama ako nastave da proteruju ruske diplomate.
Ako zapadne zemlje nastave da proteruju ruske diplomate, Moskva neće isključiti mogućnost prekida diplomatskih odnosa sa dotičnim državama, upozorio je u sredu portparol Kremlja Dmitrij Peskov. On je objasnio da nedavni talas proterivanja ugrožava nastavak diplomatskih odnosa.
„Postoji toliki potencijalni rizik, jer se svakodnevno suočavamo sa takvim neprijateljskim akcijama. Proterivanje diplomata je odluka koja zatvara prozor diplomatskih odnosa“, rekao je on francuskom TV kanalu LCI, upitan da li bi Moskva razmotrila raskid odnosa nakon što je desetine njenih izaslanika proglašeno personama non grata u prestonicama NATO-a.
Italija, Španija i Danska proterale su u utorak ukupno 70 ruskih predstavnika, nakon odluke Nemačke i Francuske da proteraju 35, odnosno 40 predstavnika Rusije.
Proterivanje je naloženo nakon što su ukrajinska vlada i zapadni mediji objavili slike civila navodno ubijenih u gradu Buča, severozapadno od Kijeva. Kijev je optužio povlačenje ruskih trupa za masakriranje civila u, kako je tvrdio, aktu genocida. Moskva je negirala optužbe i rekla da su Ukrajina i neki od njenih stranih pristalica vodili kampanju lažnih vesti.
Zapadne zemlje su, međutim, počele da proteruju ruske diplomate i pre tvrdnji o Buči. Preko 40 službenika Ministarstva spoljnih poslova poslato je kući iz Belgije, Holandije i Irske 29. marta. Poljska ne samo da je proterala 45 diplomata – tvrdeći da su zaista špijuni – već je 3. marta zamrznula račun ruske ambasade, kršeći Bečku konvenciju regulisanje diplomatskih odnosa između zemalja.
Iako ni SAD ni njihovi saveznici nisu zvanično prekinuli diplomatske odnose sa Moskvom nakon eskalacije neprijateljstava u Ukrajini, oni su uveli niz sankcija i ograničenja kako bi de fakto zamrznili Rusiju od onoga što opisuju kao „međunarodna zajednica“.
Moskva je poslala trupe u Ukrajinu 24. februara, nakon sedmogodišnjeg sukoba zbog neuspeha Kijeva da primeni uslove sporazuma iz Minska i okonča sukob sa otcepljenim regionima Donjeck i Lugansk. Rusija je na kraju priznala ove dve države kao nezavisne države, nakon čega su zatražile vojnu pomoć.
Rusija zahteva da se Ukrajina zvanično proglasi neutralnom zemljom koja se nikada neće pridružiti vojnom bloku NATO-a koji predvode SAD. Kijev insistira da je ruska ofanziva bila potpuno ničim izazvana i demantovao je tvrdnje da je planirao da silom povrati dve republike Donbasa.
