„Možda je ranije imalo smisla zbog čekanja na razrešenje ukrajinske krize, ali je već sada jasno da se ni rat, pa ni kriza u Ukrajini neće uskoro završiti. Ta vrsta argumenta da se odluka o formiranju vlade prolongira zbog (ne)uvodjenja sankcija Rusiji više ne stoji“, rekao je Klačar za Betu.
Prema njegovim rečima, sada se, zapravo, može pronaći više razloga zašto im relativno brzo formiranje vlade može koristiti.
„Najvažniji razlog jeste obim problema sa kojima će se Srbija suočiti početkom jeseni i, posebno, zime, a koji traže vladu u punom mandatu, druge ministre i drugačiju energiju. Ovo je prva vlada SNS koja će svoj mandat da započne u doba velike svetske, političke i ekonomske krize“, rekao je Klačar.
On je naveo da će SNS, ako se desi da mandatar bude iz te stranke, po prvi put od dolaska na vlast, objediniti sve četiri najvažnije funkcije predsednik, premijer, predsednik Skupštine i gradonačelnik Beograda.
„Najizglednije je da mandatar bude ispred SNS-a ili, u manjoj meri, neko ko je blizak SNS-u“, rekao je Klačar za Betu.
On je ocenio da su šanse da Socijalistička partija Srbije (SPS) bude deo vlasti od početka vrlo izgledne i u tom kontekstu treba očekivati da će se njen predsednik Ivica Dačić vratiti u izvršnu vlast.
„Socijalisti uvek u izvršnoj vlasti budu glavni funkcioneri, retko se odlučuju za neke nestranačke ličnosti“, konstatovao je Klačar.
Na pitanje da li je ovo najduže čekanje na formiranje vlade, Klačar je konstatovao da „još uvek nije i verovatno neće ni biti“.
„Najduže se čekalo na drugu vladu Mirka Marjanovića čiji su članovi položili zakletvu 24. marta 1998. godine posle izbora koji su održani zajedno sa predsedničkim 21. septembra 1997. godine. Razlog nije bio, kao sada, produžen izborni proces zbog ponavljanja glasanja, u Bujanovcu, već pregovori koji su tada uključivali i Srpski pokret obnove. Deo opozicije predvodjen Demokratskom strankom je bojkotovao te izbore“, podsetio je Klačar.
On je naveo da „SPO na kraju nije ni ušao u tu vladu i ona je trajala veoma kratko, do vanrednih izbora 2000. godine odnosno do pada Slobodana Miloševića“.
„Inače, druga Marjanovićeva vlada je zanimljiva i po tome što je najbrojnija od uvodjenja višestranačja 36 članova, ako ne računamo prelaznu vladu posle petooktobarskih promena 2.000. godine koja je bila iznudjena i ad hok prelazno rešenje do novih izbora“, rekao je Klačar.
Podsetio je da se „dugo čekalo i na formiranje vlade 2020. godine 129 dana, 2007. godine 114 i 2016. godine 109 dana“.
„Primetno je da se posle 2014. čeka duže na proces formiranja izvršne vlasti iako nema izborne neizvesnosti, ali se po prvi put na formiranje vlade ove godine čeka zbog produženog trajanja izbornog procesa, a ne koalicionih pregovora što je bio glavni razlog za sva čekanja u prošlosti“, rekao je Klačar.
On je poručio da „zbog drugačijih rokova za zahteve, prigovore i žalbe i uvodjenja lokalnih izbornih komisija, javnost treba da se navikne da će izborni procesi u budućnosti verovatno trajati duže nego ranije i da će to posledično moći da dovede do dužeg čekanja na formiranje izvršne vlasti“.
