Bojan Klačar kaže da jedino postoji nedoumica hoće li se vladajućoj većini priključiti predstavnici hrvatske zajednice, a čini se da postoji volja obe strane da se to desi, ali i da ostaje pitanje hoće li neki opozicioni poslanici, tokom parlamentarnog delovanja, napustiti liste sa kojih su dobili mandat i kao samostalni parlamentarci eventualno podržati Vladu.
„Iz tog razloga gotovo i da nema dileme da će se formirati velika koalicija koja će imati oko 160 mandata u Skupštini Srbije“, kazao je Klačar za RTS .
Smatra da su male šanse da u budući kabinet, a kroz neku vrstu koalicije ili direktnu podršku, uđu i predstavnici pojedinih parlamentarnih partija koje slove kao opozicione.
Kao realnu mogućnost vidi da opozicija podrži vladajuću većinu kroz samostalni rad pojedinih poslanika koji neće biti zadovoljni sopstvenim stusom u matičnim strankama ili klubovima.
„Stoga je vrlo teško za očekivati da će neka lista ili čitava stranka iz opozicije da podrži vladajuću većinu, ukazuje Klačar.
Buduća Vlada Srbije samo će delimično, a zbog sukoba u Ukrajini, biti Vlada kontinuiteta u odnosu na odlazeću, napominje Bojan Klačar.
Ukrajina je, prema njegovim rečima, toliko promenila politički, ekonomski i socijalni pejzaž pa će nova izvršna vlast na jednoj strani predstavljati kontinuitet – poštovaće manje-više prinicipe svih vlada SNS-a, ali i da će u nekim oblastima, pre svega spoljnoj politici i energetici, morati da odstupa od nekih stvari koje su bile deo politike u prethodnih nekoliko godina.
Klačar ima utisak da se neće previše odugovlačiti sa formiranjem nove izvršne vlasti i da se neće čekati krajnji rok od 90 dana od konstituisanja Skupštine. Iz dva razloga, prvi jeste najava predsednika Vučića na polaganju zakletve da će se to desiti krajem jula, što nije bilo moguće zbog ponavljanja izbora u Bujanovcu, a drugi je kontekst u kome živimo.
Za bavljenje suštinskim problemima sa kojima se Srbija suočava i sa kojima će se tokom jeseni i zime suočiti, potrebna je nova Vlada sa verovatno novim imenima i prioritetima. To nije posao za vladu u tehničkom mandatu jer većina članova kabineta čeka da se situacija razreši, očekuju da saznaju koji je njihov budući status – dakle nije lako raditi u neizvesnosti.
Za izvršnog direktora Cesida Ukrajina nije jedina, ali jeste najvažnija, međunarodna okolnost koja će uticati na formiranje novog kabineta. Posle mnogo godina spoljno-politički kontekst važan je za formiranje većine i vlade u Srbiji.
Imamo složenu spoljno-političku situaciju, a ona ima veliki uticaj na dešavanja u našoj državi. To ne znači, kaže Klačar, da će se ministri birati po prozapadnom ili proruskom ključu, ali misli da će pozicije ministra inostranih poslova pre svega, ali i za evropske integracije, u sledećoj Vladi biti veoma važne.
On smatra da bi bilo dobro da na te dužnosti budu izabrani ljudi koji nisu skloni da lako skrenu u populističke note, već da – imajući u vidu vitalne nacionalne interese Srbije, budu spremni na pažljivo balansiranje.
„Prilikom izbora ministara verujem da će se voditi računa da oni budu osobe koji iza sebe ne mogu da ostave preveliki balast prošlosti i koji su spremni da uvaže kontekst vremena u kome živimo“, objašnjava izvršni direktor Cesida.
Trenutno je, ističe, veoma teško doći do odgovora na pitanje ko će biti ministar inostranih poslova ili energetike, pošto – čak ni na nivou tračeva, nema takvih informacija. To je zato što se veoma vodi računa o tome ko može da bude na kojoj poziciji.
Bojan Klačar ocenjuje da su prioriteti buduće Vlade energetska stabilnost, spoljna politika – u kontekstu EU, ali i saradanje sa Kinom, Rusijom i SAD, ali i u segmentu regionalne stabilnosti.
Prioriteti su i održavanje stabilnosti kursa dinara i zadržavanje ekonomskog rasta, barem 3,5 odsto u ovoj godini. Objašnjava da su prioriteti važni, problemi veliki i da će uticati na svaki resor.
Precizira i da se status KiM, kao tema od najvećeg nacionalnog interesa, posmatra i separatno i regionalno i kroz proces evropskih integracija.
Za Klačara nema dileme da će Pokrajina ostati na vrhu prioriteta. Kosmet se, u izvršnoj vlasti, posmatra kao deo celine, pa i u odnosu na spoljnu politiku, evrointegracije i regionalnu stabilnost.
Parlament koji bi uskoro trebalo da bude konstituisan biće raznovrsniji, reprezentativniji, sa više pluralizma i dijaloga, biće bolji, kvalitetniji i sadržajniji nego odlazeći, smatra Bojan Klačar.
Konstatuje i da će, ako Vlada bude imala podršku 160 poslanika, ostati 90 opozicionih parlamentaraca – ideološki i programski veoma različitih, koji će biti kritičari i kontrolori izvršne vlasti.
Buduća parlamentarna opozicija već sada se može podeliti na onu koja će da insistira na čvrsto podignutom gardu u odnosu na vlast, rekao je Klačar i podsetio da su neke stranke bojkotovale konsultacije sa predsednikom, a one će sasvim sigurno nastupiti kao oštri kritičati vlasti i bez mogućnosti da sa vlašću sarađuju.
Izvesno je i da će u parlamentu biti stranaka, a to je dobra vest, koje će biti spremne da podrže neke vladine predloge zakona koji jesu za dobrobit Srbije. Građani, kako je rekao Klačar, ne očekuju podelu na pravovernu i krivovernu opozciju, već od nje očekuju da ponudi rešenja.
On pojašnjava da to ne podrazumeva polarizaciju po svaku cenu, već kritički odnos prema vlasti, ali i alternativu za nju.
Izvršni direktor Cesida Bojan Klačar veruje da je, u ovom momentu, teško predvideti ko će biti premijer i ministri koji će voditi najvažnije resore u državi – spoljne i unutrašnje poslove, odbranu, finansije i energetiku.
Precizira da tu informaciju ima veoma mali broj osoba, ali je isto tako moguće i da je nemaju ni vodeći donosioci odluka.
„Čini mi se da, kada je o premijerskom mestu reč, naviše šansi imaju osobe od izuzetnog poverenja predsednika Vučića – Ana Brnabić i Siniša Mali“, zaključuje Klačar, uz napomenu da bi bilo dobro i ako bi neki predstavnik manjinskih partnera dobio mogućnost da bude deo izvršne vlasti, bilo kroz mesto potpredsednika Vlade ili možda u nekom resoru.
