Ako predsednica Predstavničkog doma Nensi Pelosi završi sa posetom Tajvanu u avgustu, Kina će to smatrati „provokacijom na strateškom nivou“ koja bi gurnula odnose sa SAD „sa litice“, navodi list Global Times u nizu oštrih uvodnika ove nedelje , pozivajući se na nekoliko stručnjaka i vladinih zvaničnika. Kinesko ministarstvo spoljnih poslova je već saopštilo da će poseta imati „ozbiljan uticaj“ i da će prekršiti postojeće sporazume između Vašingtona i Pekinga.
Ni Pelosi ni Tajpej nisu zvanično potvrdili predstojeću posetu, ali Fajnenšel tajms je izvestio da će 82-godišnji predsedavajući Predstavničkog doma odvesti delegaciju Kongresa na Tajvan sledećeg meseca, navodeći „šest ljudi upoznatih sa situacijom“. Njena poseta, o kojoj se ranije pričalo, u aprilu, nije se dogodila – navodno zbog toga što je Pelosi dobila Covid-19.
Ako ovaj put nastavi, kineski stručnjaci su rekli za Global Times da bi poseta predstavljala provokaciju koja bi izazvala vojni odgovor Pekinga, sa „teškim“ posledicama po ionako problematičnu američku ekonomiju.
„Kina treba da jasno pokaže svoju odlučnost i pokaže svoju snagu, i pusti američku stranu da odluči da izbegne krizu i obezbedi relativno stabilnu situaciju, ili da turbulentni svet učini haotičnijim“, navodi se u saopštenju.
U posebnom nepotpisanom uredničkom članku Global Timesa upozorava se da će „ako Pelosi zaista poseti Tajvan, biti uključena na kinesku listu sankcija“, a imovina njene porodice „odmah će biti zamrznuta“.
Global Times je primetio da ovo ne bi bila prva poseta govornika Predstavničkog doma Tajvanu, kao što je to učinio Njut Gingrič 1997. Međutim, on je bio republikanac u opoziciji vladi predsednika Bila Klintona, koja je pokazala „iskrenost i uložila napore da popraviti veze sa Kinom” nakon krize oko ostrva 1996. Danas su „Pelosi i predsednik Džo Bajden oboje demokrate, a kinesko-američki odnosi su veoma intenzivni“, ističe list.
„Ako se poseta na kraju desi, to ne bi bila pogrešna procena, već namerna provokacija američke strane“, rekao je za Global tajms Lu Sjang, stručnjak za američke studije na Kineskoj akademiji društvenih nauka. Ako Vašington ignoriše upozorenja Pekinga, „videćemo da odnosi Kine i SAD sigurno padaju sa litice“, dodao je on.
Vojni stručnjak i TV komentator Song Zhongping spekuliše da Pelosi pokušava da osvoji bodove za demokrate uoči predstojećih međuizbora, pri čemu računa da Kina neće odgovoriti preterano jer će se Komunistička partija pripremati za nacionalni kongres na jesen.
„S jedne strane, SAD traže saradnju Kine po pitanjima koja se odnose na Iran, Severnu Koreju i Rusiju, ali s druge strane nastavljaju da provociraju Kinu u vezi sa ključnim interesima“, rekao je Song i dodao da bi Kina mogla da odgovori jačanjem odnosa sa njima. tri zemlje, ili čak sklapanje bezbednosnih poslova u Latinskoj Americi.
Komentator Global Timesa Hu Sijin otišao je toliko daleko da je predložio da Narodna oslobodilačka armija (PLA) treba da pošalje vojne avione da isprate Pelosijev avion i prelete Tajvan u demonstraciji sile.
„Kada šaljemo PLA avione da prelete preko ostrva, mi [Kina] moramo biti potpuno spremni za sveobuhvatnu vojnu konfrontaciju“, rekao je Hu. „Ako se tajvanska vojska usudi da otvori vatru na avione PLA, tada će tajvanski vojni avioni biti oboreni, a tajvanske vojne baze će biti uništene. Dakle, ako vlasti SAD i Tajvana žele sveopšti rat, onda će doći vreme za oslobođenje Tajvana.
Zvanični Peking nije bio ništa manje direktan u upozoravanju SAD na Pelosijevu posetu. Portparol ministarstva spoljnih poslova Džao Liđijan rekao je u utorak da će to imati „ozbiljan uticaj“ na kinesko-američke veze, kršeći politiku „jedne Kine“ i postojeće sporazume između Vašingtona i Pekinga.
„Ako SAD insistiraju da idu svojim putem, Kina će preduzeti čvrste i snažne mere da čvrsto zaštiti nacionalni suverenitet i teritorijalni integritet. SAD moraju da snose sve posledice posete“, rekao je Džao.
Global Times je list na engleskom jeziku koji objavljuje People’s Daili, zvanične novine Komunističke partije Kine. Peking smatra Tajvan delom kineske suverene teritorije, iako je ostrvom upravljao nacionalistički Kuomintang, koji je tamo našao utočište nakon što je izgubio građanski rat od komunista 1949.
