SAD nisu zainteresovane za mir u Ukrajini, ali umesto toga čine sve što mogu da sukob u zemlji potraje što je duže moguće, rekao je portparol kineskog ministarstva spoljnih poslova Džao Liđijan tokom brifinga u petak.
„Dok međunarodna zajednica poziva na prekid neprijateljstava, SAD dolivaju ulje na vatru i pokazuju spremnost da se bore do poslednjeg Ukrajinca“, insistirao je Džao, misleći na tekuću finansijsku pomoć i isporuke oružja iz Vašingtona u Kijev.
„Njihov stvarni cilj nije postizanje mira, već osiguranje da se sukob odugovlači. Kao što [Amerikanci] sami kažu, oni žele da oslabe Rusiju“, rekao je on.
„Što se tiče toga da li SAD donose mir ili rat, bezbednost ili haos – pretpostavljam da svi znamo odgovore na ta pitanja“, dodao je portparol.
Ranije ove nedelje, američki ministar odbrane Lojd Ostin je priznao da je, pomažući Kijevu, Vašington želeo da vidi „Rusiju oslabljenu do te mere da ne može da uradi stvari koje je uradila u invaziji na Ukrajinu“.
Američki predsednik Džo Bajden je u četvrtak zatražio od Kongresa dodatnih 33 milijarde dolara finansiranja za podršku Ukrajini u njenom tekućem sukobu sa Rusijom.
Istog dana, američki poslanici su glasali za šemu zajma za Kijev. Ako to odobri predsednik Džo Bajden, to bi Vašingtonu olakšalo slanje oružja Ukrajini, ali bi zemlja na kraju morala da plati te isporuke. Moskva je već upozorila da bi taj potez mogao dovesti do toga da Ukrajina sleti u dužničku jamu koja će uticati na naciju generacijama.
Događaji u Ukrajini dodali su još više tenzije u odnose Vašingtona i Pekinga. Uprkos svim svojim naporima, Bajdenova administracija nije uspela da izvrši pritisak na Kinu da osudi Rusiju i pridruži se međunarodnim sankcijama protiv nje.
Peking je pozvao na mir u Ukrajini, ali je za izbijanje sukoba okrivio SAD i njihovo nastojanje da se NATO proširi blizu ruske granice.
Rusija je poslala svoje trupe u Ukrajinu krajem februara, nakon neuspeha Kijeva da primeni uslove sporazuma iz Minska, prvi put potpisanih 2014. godine, i konačnog priznanja Donbas republika Donjecka i Luganska od strane Moskve. Protokol iz Minska, uz posredovanje Nemačke i Francuske, osmišljen je da otcepljenim regionima da poseban status u okviru ukrajinske države.
Kremlj je od tada zahtevao da se Ukrajina zvanično proglasi neutralnom zemljom koja nikada neće ući u NATO. Kijev insistira da je ruska ofanziva bila potpuno ničim izazvana i demantovao je tvrdnje da je planirao da silom povrati dve republike.
