Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Guteres objavio je izveštaj o radu Unmika na Kosovu i Metohiji, u kojem je navedeno da je glavni prioritet Saveta bezbednosti održavanje stabilnosti na KiM i deeskalacija tenzija na severu.
Antonio Guteres je u izveštaju nagovestio da bi format sednice Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija o KiM u oktobru, kada Savetom predsedava Brazil, mogao da bude promenjen, odnosno da sednica bude zatvorena za javnost, pogotovo nakon tenzija koje su obeležile sednicu održanu 27. aprila.
Promena formata bi omogućila, kako je navedeno, „iskreniju diskusiju o izazovima implementacije sporazuma iz februara“.
Pored toga, navedeno je da su članovi Saveta bezbednosti jedinstveni u podršci dijalogu kojim posreduje Evropska unija, ali da postoje duboke podele između pet stalnih članica – onih koje priznaju samoproglašenu nezavisnost Kosova (SAD, Velika Britanija i Francuska), i onih koje ne priznaju (Rusija i Kina) i snažno podržavaju poziciju Srbije.
Među ostalim članicama koje će prisustvovati sednici, sedam priznaje samoproglašenu nezavisnost Kosova (Albanija, Gabon, Gana, Japan, Malta, Švajcarska i Ujedinjeni Arapski Emirati), a tri ne priznaju (Brazil, Ekvador i Mozambik).
Još jedno pitanje oko kojeg nisu saglasne stalne članice SB UN je pitanje izmene Unmikovog mandata, naveo je Guteres.
SAD su tražile okončanje mandata Unmika i smanjenje učestalosti sednica o situaciji na KiM, slično kao i Velika Britanija, dok se Rusija protivi toj ideji i zalaže se za otvorene i redovne sednice SB UN o KiM.
U izveštaju su opisana dešavanja na Kosovu i Metohiji od februara ove godine kada su, kako se navodi, predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer privremenih prištinskih institucija Aljbin Kurti prihvatili predlog Evropske unije za normalizaciju odnosa, pa sve do septembra ove godine, kada je visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj zastoj u pregovorima pripisao Kurtijevom insistiranju da Srbija formalno prizna samoproglašenu nezavisnost Kosova, pre implementacije februarskog sporazuma.
„Kurti nije bio spreman da krene napred i započne kredibilan proces ka formiranju Zajednice srpskih opština. Kurti je insistirao na tome da formalizovanje de fakto priznanja bude prvi korak“, rekao je tada Borelj, dodavši da je Vučić prihvatio predlog EU o istovremenom sprovođenju tačaka iz dogovora.
Guteres ističe se da će SB UN nastaviti da prati diplomatske napore za unapređenje dijaloga između Beograda i Prištine, i sve napore ka postizanju konačnog, pravno obavezujućeg sporazuma.
