U godišnjem izveštaju o reformama u Srbiji, Evropska komisija ocenjuje da je Beograd postigao određeni napredak u oblasti pravosuđa i ograničeni napredak u ključnim oblastima vladavine prava iz poglavlja 23 i 24, vezanim za borbu protiv korupcije, organizovanog kriminala i oblast slobode izražavanja.
U izveštaju, u koji je RTS imao uvid, Evropska komisija poziva Beograd da sarađuje u istrazi u slučaju Banjska i da u potpunosti primeni sve do sada postignute sporazume u dijalogu sa Prištinom.
Ocenjuje sa da je Srbija popravila stepen usklađenosti sa spoljnom politikom EU, ali konstatuje da nisu uvedene restriktivne mere prema Rusiji, kao i da su „neke akcije i izjave Srbije bile u suprotnosti sa spoljnopolitičkim stavovima EU“.
Komisija ocenjuje i da je Srbija angažovana u dijalogu o normalizaciji sa Prištinom, ali da treba da pokaže ozbiljniju posvećenost, uloži više napora i napravi kompromise kako bi proces normalizacije odnosa sa Prištinom krenuo napred.
„Potrebno je da Beograd ispuni svoje obaveze u okviru dijaloga i da se posveti punoj primeni svih prethodnih sporazuma, uključujući sporazum o putu ka normalizaciji i aneks o implementaciji“, navodi se u izveštaju.
EK od Beograda očekuje da u potpunosti sarađuje u istrazi o sukobima u Banjskoj i da liši slobode i procesuira odgovorne za napade.
Poziva na brzo održavanje vanrednih izbora u opštinama na severu Kosova uz bezuslovno učešće Srba i ocenjuje da je normalizacija odnosa ključan uslov za obe strane, koje rizikuju da propuste ozbiljne prilike ako ne bude napretka.
Govoreći o ispunjenosti političkih kriterijuma, ocenjuje se da je politička polarizacija u društvu nastavljena.
„Još uvek treba ispuniti preporuke OEBS-a i Saveta Evrope o izbornom okviru. Rad parlamenta obeležile su tenzije vladajuće koalicije i opozicije, a uglavnom su poslanicima dostavljani predlozi po hitnoj proceduri, što bi trebalo da bude izuzetak“, navodi se u izveštaju i ocenjuje da „poslovnik nije sistematski primenjivan, a zapaljivi rečnik u parlamentu nije sankcionisan“.
U oblasti reforme javne uprave Srbija, prema oceni EK, ima „umereni“ nivo spremnosti za članstvo u EU, dok je u protekloj godini ostvaren „ograničeni napredak“, posebno u oblasti elektronske uprave i e-usluga.
Prema mišljenju Evropske komisije, određeni napredak je učinjen u pravosuđu.
„Srbija je napravila važan korak ka jačanju nezavisnosti i odgovornosti pravosuđa blagovremenim usvajanjem većine zakona o sprovođenju koji su praktično omogućili primenu ustavnih amandmana iz 2022. godine, dok još treba usvojiti dva zakona o sprovođenju: Zakon o Pravosudnoj akademiji i Zakon o sedištima i teritorijalnoj nadležnosti sudova“, stoji u godišnjem izveštaju.
U borbi protiv korupcije postignut je ograničeni napredak u prethodih 12 meseci. Učinjeni su koraci u primeni preporuka GRECO, tela Saveta Evrope za prevenciju korupcije.
„Došlo je do blagog povećanja broja novih istraga i pravosnažnih presuda u slučajevima korupcije na visokom nivou, ali je broj novih optužnica opao. Nije bilo slučajeva konačnog oduzimanja imovine, za šta je potrebna evidencija. Srbija tek treba da usvoji nacionalnu antikorupcijsku strategiju i prateći akcioni plan, za koje je predstavila prvi nacrt“, smatra komisija.
U celini, prema oceni izveštaja, korupcija je „rasprostranjena u mnogim oblastima i ostaje pitanje koje zabrinjava“, navodi komisija i naglašava da „postoji potreba za snažnom političkom voljom za efikasno rešavanje pitanja korupcije, kao i za snažan odgovor krivičnog pravosuđa na korupciju na visokom nivou“.
I u borbi protiv organizovanog kriminala postignut je ograničen napredak u ispunjavanju prošlogodišnjih preporuka, posebno u otkrivanju i sprečavanju krijumčarenja migranata i trgovine ljudima.
Ograničen napredak, prema oceni Evropske komisije, ostvaren je i u oblasti slobode izražavanja.
„Policija i tužilaštvo su brzo reagovali na nekoliko slučajeva napada i pretnji, radeći sa stalnom radnom grupom za sigurnost novinara. Međutim, slučajevi pretnji, zastrašivanja, govora mržnje i nasilja nad novinarima i dalje zabrinjavaju“, navodi se u izveštaju.
Komisija konstatuje da je Srbija nastavila sa primenom medijske strategije i da su usvojeni amandmani na zakone o javnom informisanju i medijima i o elektronskim medijima, ocenjujući da će „novi zakoni ojačati nezavisnost Regulatornog tela za elektronske medije (REM) i kodifikovati ulogu Saveta za štampu“.
Zakonski proces, međutim, po oceni Komisije, nije u potpunosti završen u skladu sa zakonodavstvom i standardima EU, posebno u pogledu vlasništva nad medijima, pravilima o državnoj pomoći i mehanizmima za zaštitu pluralizma i uredničke nezavisnosti.
Politički i ekonomski uticaji na medije i dalje zabrinjavaju, navodi EK i ocenjuje da „Srbija treba da preduzme hitne mere kako bi se suprotstavila anti-EU narativima koje propagiraju brojni mediji, kao i da se suprotstavi stranoj manipulaciji informacijama i mešanju, posebno u kontekstu agresorskog rata Rusije protiv Ukrajine“.
U oblasti ekonomije, Evropska komisija ocenjuje da Srbija ima dobar nivo pripremljenosti i da je ostvarila „određeni“ napredak u prošloj godini.
„Posle snažnog rasta u 2021. godini na izmaku epidemije kovida, srpska ekonomija je usporena zbog posledica rata u Ukrajini, što je posebno bilo vidljivo kroz inflaciju i rastuće cene hrane i energenata. Učinjen je napredak u uvođenju novih fiskalnih pravila i očuvana stabilnost bankarskog sektora iako je pozajmljivanje značajno usporeno“, navodi se u izveštaju.
EK konstatuje i da je Srbija popravila stepen usklađenosti sa zajedničkom spoljnom politikom EU sa 46 na 51 odsto u 2023. godini, ali ocenjuje da su „neke akcije i izjave Srbije bile u suprotnosti sa spoljnopolitičkim stavovima EU“.
„Od Srbije se očekuje da prioritetno unapredi usklađenost sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, uključujući restriktivne mere EU prema Rusiji, i da se uzdrži od akcija koje su protiv stavova EU o spoljnoj politici“, navodi Evropska komisija.
Izveštaj o Srbiji biće objavljen u Briselu u sredu, 8. novembra, zajedno sa izveštajima o napretku za sve zemlje kandidate za članstvo u EU.
