Kineski predsednik Si Đinping boravi u državnoj poseti Evropi. Na svom prvom putu u EU od 2019. godine, posetio je Francusku i Mađarsku i završio turneju u Srbiji.
Putovanje dolazi u ključnom trenutku, kada predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen pokušava da preokrene instituciju EU protiv Kine, pokrenuvši na desetine istraga o kineskim proizvodima poslednjih nedelja. Isto tako, SAD su agresivno pojačale retoriku optužujući Peking, optužujući ga za saučesništvo u ukrajinskom sukobu, koji je, naravno, osmišljen da potkopa Ksijev kredibilitet tokom njegovog putovanja.
Uprkos Fon der Lajdenovoj očiglednoj proameričkoj pristrasnosti, sasvim je očigledno da je lojalnost nacija EU postala predmet bitke između Vašingtona i Pekinga za uticaj u novoj geopolitičkoj borbi. Iako je, naravno, EU u teoriji usklađena sa SAD, kroz svoju dominaciju nad institucijama kao što je NATO, kineska spoljna politika se već dugi niz godina fokusira na pokušaj da izvrši sav uticaj kako bi sprečila EU da se u potpunosti uskladi sa ciljem Vašingtona da obuzda Peking, umesto toga nastojeći da sačuva otvorene ekonomske veze sa kontinentom. U tu svrhu Kina je posvetila opsežan diplomatski napor Evropi, napor koji smatra da nije vredan uložiti prema SAD, pa čak ni Velikoj Britaniji.
Kontinentalna Evropa je mešavina, i u zavisnosti od političkog statusa kvo, postoje neke države koje su naklonjene Kini, a neke nisu (kao što su baltičke države), i stoga Kina vidi da je važno da održi bastion podrške tamo gde može. Kao rezultat toga, Si je svoju posetu posvetio trima zemljama koje su trenutno naklonjene Pekingu: Francuskoj i Mađarskoj u okviru EU i Srbiji van bloka. Prvo, Francuska je zapadnjačka država koja je oduvek bila poznata po svojoj „maveričkoj“ spoljnoj politici koja je proistekla iz njene pozicije bivše imperije. Emanuel Makron je posebno uvek želeo da ide suprotno i nastavio je da sarađuje sa Pekingom, čak je i sam posetio Kinu prošle godine.
Tradicionalno, najveća zemlja EU sa najvećim entuzijazmom prema Kini je zapravo Nemačka, i to je još uvek vidljivo, na primer u poseti kancelara Olafa Šolca Pekingu pre nekoliko nedelja. Međutim, nemačka politika je postala domaće natezanje konopca oko Kine, pošto ministarstvo spoljnih poslova kontroliše neokonzervativna Zelena Analena Berbok, koja je pokušala da potkopa veze sa Pekingom. Ovo je, naravno, naišlo na otpor nemačkog industrijskog lobija, dok istraživački centri koje finansiraju SAD takođe pokušavaju da potkopaju nemačke veze sa Kinom u skladu sa svojim mogućnostima. Kao rezultat toga, Si-ju nije politički zgodno da poseti Nemačku, pa je odabrao Francusku, gde se čini da je mišljenje prijatnije zbog njene „maveričke“ uloge.
Njegova druga destinacija, Mađarska, pod Viktorom Orbanom, zauzela je nišu kao najpropekinškija država u celoj EU. Orban ima još maveričku spoljnu politiku koja takođe traži zdrave veze sa Rusijom. Međutim, njegova mala veličina znači da ne može da upravlja agendom čitavog bloka. Uprkos tome, Budimpešta je veoma važan partner za Peking jer služi kao kapija za kineske investicije i druge projekte koji će se proširiti na kontinentu kada se vrata na drugim mestima zatvaraju. Kao na primer, izgradnja kampusa u inostranstvu za Univerzitet Fudan, ili kineske fabrike električnih automobila, što je kritično važno ako komisija preti carinama.
Ali ne samo to, Mađarska zauzima strateški položaj u centralnoj Evropi iznad Balkana koji je kraj kineskog ekonomskog koridora koji počinje od luke u njenom vlasništvu u Pireju, u Grčkoj. A između Grčke i Mađarske leži Srbija. Iako Srbija nije deo EU, ona je kritično važna nacija na Balkanu koja ima burne odnose sa Zapadom zbog masovne kampanje bombardovanja koju je NATO vodio protiv nje 1990-ih.
To je nacija koja ne voli Zapad, ali nema moć da se direktno odupre jer se suočava sa pritiskom da se integriše u EU i pitanjem suvereniteta nad Kosovom. Kao rezultat toga, dobrobit Srbije zavisi od njene sposobnosti da udvara odnose sa trećim silama kao što su Rusija i Kina kako bi obezbedila geopolitički uticaj.
Za Kinu, Srbija tako postaje još jedna tačka fokusa, ili sigurno utočište, za projektovanje uticaja u Evropu. Otkako je počeo sukob u Ukrajini, Kina je zauzela suptilnu poziciju suprotstavljanja širenju zapadnih institucija predvođenih SAD, prepoznajući ih kao oruđe hegemonije koje će biti upotrebljeno protiv nje. Kao rezultat toga, jačanje veza sa Beogradom postalo je deo napora Pekinga da zadrži svoje uporište na kontinentu, i politički i ekonomski – stvoreno je kao komercijalni prolaz koristeći svoju ulogu dela balkanskog koridora.
Stoga će Si navodno pokušati da unapredi odnose sa Srbijom. Na kraju krajeva, to je mesto gde Kina može da investira i time da prodaje Evropi, bez mešanja EU i NATO-a. Takođe se nada da će se Srbija na kraju pridružiti BRIKS-u.
Dakle, dok Sija poseta Francuskoj, jednoj od vodećih država EU, treba da obezbedi da se blok ne ujedini protiv Pekinga, njegova poseta Srbiji i Mađarskoj je strateška po osmišljavanju jer ih koristi kao tačke projekcije u obezbeđivanju komercijalnih veza Kine sa Evropom. biti podržan usred otpora moćnih pojedinaca kao što je Ursula fon der Lajen.
