Analitičar Italijanskog instituta za međunarodnu politiku iz Milana Đorđo Frušone rekao je da će predsednik Srbije Aleksandar Vučić morati da ostavi mesto za pregovore sa opozicijom ili za poništavanje ili ponavljanje izbora, uz pritiske zbog Kosova i spoljnopolitičke orijentacije Srbije, ali i pritisaka zbog nepravilnosti na izborima.
„Može se očekivati da Vučić dopusti ponavljanje izbora, samo se plašim se da će on biti u mogućnosti da kontroliše i te ponovljene izbore“, ocenio je Frušone u intervjuu za Radio Slobodna Evropa.
Frušone smatra da Vučić neće dozvoliti promene koje bi ugrozile njegovu vlast.
Kako je objasnio, za razliku od Slobodana Miloševića, Vučić je okupirao i lokalne medije i ceo javni prostor, tako da ne postoji druga opcija osim njegove, te da je on „jedini branitelj srpskih interesa“.
„Ukoliko se ne promene ti uslovi, ne može doći ni do političkih promena. On to neće nikada dozvoliti, jer je to srž njegove vlasti“, naglasio je Frušone.
Po njegovim rečima, 2024. godina će biti „mrtva godina“ što se tiče promena u spoljnoj politici Srbije, čemu se Vučić i nadao i zbog čega je raspisao izbore pri kraju godine.
„Proći će nekoliko meseci do formiranja vlasti, kao što je prošle godine trebalo sedam meseci. Takođe, ukoliko se vrati Donald Tramp u Belu kuću onda će doći do velike promene što se tiče pristupa Amerike kosovskom pitanju“, kazao je Frušone.
On je napomenuo da se Vučić nada da će Evropa postati još konzervativnija nakon izbora za Evropski parlament 2024. godine, te da će biti skeptičnija prema proširenju i evropskom susedstvu, što bi bio veliki vremenski razmak koji će predsednik Srbije koristiti da izbegava političku odgovornost za kosovsko pitanje.
Govoreći o neregularnostima izbornog procesa, na koji se žali opozicija, Frušone je rekao su nepravilnosti na sam dan izbora uticale sa dva do tri odsto glasova.
„To je pre svega rezultat manipulacije medija sa nacionalnim frekvencijama, tabolida i apsolutne kontrole koju ima Aleksandar Vučić nad svim medijima u zemlji“, kazao je Frušone dodajući da je vladajuća stranka imala 75 odsto javnog prostora na nacionalnim medijima na raspolaganju, a opozicija tek 25 procenta, koliko je i dobila na izborima.
