Grujičić je postavila pitanje zašto se u domu zdravlja ne bi mogla uraditi kompletna analiza krvne slike, tumor marker prostate (PSA) ili analiza hormona štitaste žlezde.
Ministarka je za Radio Beograd 1 istakla da kolege u primarnoj zdravstvenoj zaštiti mogu da sprovedu veliki broj pregleda i da reše gotovo 80 odsto procedura jer mogu da nauče da koriste orijentacioni ultra-zvuk i vrše holter krvnog pritiska.
Ministarka je rekla da ne može dve godine da dobije tačan podatak koliko je ljudi sa malignim bolestima preminulo od korone, već da stalno dobija različite podatke o tome zbog nepotpune digitalizacije.
Grujičić je istakla da će se zalagati za oživljavanje zdravstvenih ambulanti u manjim gradovima i seoskim sredinama gde je uloga porodičnog lekara (opšte prakse) veoma velika da bi se unapredila prevencija i podigla svest o očuvanju zdravlja kroz skrining programe.
Ona je ukazala da lekari treba da dobiju znatno veću platu u manjim sredinama da bi bili motivisati da odu tamo da rade, a ne u velikim zdravstvenim centrima.
Grujičić je u vezi sa tim napomenula da su mnoge lokalne samouprave spremne da obezbede stan za lekare opšte prakse i medicinske sestre.
Tri kovid-bolnice u Batajnici, Novom Sadu i Kruševcu biće prenamenjene za palijativnu negu, rekla je Grujičić.
Upitana za operacije kuka i kolena, za koje će pojedini pacijenti doći na red za desetak godina, Grujičić je rekla da te liste od 25.000 pacijenata nisu validne, jer su neki već operisani kod privatnika, a nisu izbrisani sa liste čekanja.
