Britanski Gardijan izvestio je da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić raspustio parlament i raspisao vanredne parlamentarne i lokalne izbore za 17. decembar, manje od dve godine nakon što je njegova Srpska napredna stranka (SNS) pobedila na poslednjem glasanju, prenosi Danas.
„Živimo u vremenima teškim za ceo svet, u vremenima globalnih izazova, ratova i sukoba kada je potrebno da svi budemo jedinstveni u očuvanju vitalnih nacionalnih i državnih interesa Republike Srbije“, rekao je Vučić u sredu.
Smatra se da srpski predsednik pokušava da kupi vreme da učvrsti svoj autoritet dok pokušava da smisli kako da na najbolji način normalizuje veze sa nezavisnim, pretežno albanskim Kosovom, koje Srbija i dalje vidi kao svoju južnu pokrajinu, piše Gardijan.
Nekoliko srpskih opozicionih partija zvanično je zatražilo glasanje u septembru nakon što koaliciona vlada nije prihvatila zahteve masovnih protesta koji su izbili nakon uzastopnih pucnjava u maju u kojima je ubijeno 18 ljudi, od kojih su polovina deca.
Organizatori protesta optužili su vladajuću stranku i medije naklonjene vladi da podstiču kulturu nasilja. Parlamentarni izbori će se poklopiti sa lokalnim u 65 opština, uključujući i glavni grad Beograd, preneo je Danas.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen izjavila je u utorak tokom posete Beogradu da Srbija i Kosovo moraju da pojačaju napore za normalizaciju odnosa posle nedavnog rasplamsavanja nasilja ako žele da uđu u EU.
Beograd će takođe morati da podrži zapadne sankcije Rusiji zbog njene invazije na Ukrajinu, da iskorenjuje korupciju i organizovani kriminal, reformiše ekonomiju i unapredi pravosuđe, poslovnu klimu i stanje ljudskih prava, navodi blok.
Na poslednjim izborima u aprilu 2022. konzervativna SNS – koja je na vlasti od 2012 – i njeni partneri osvojili su 120 od 250 mesta u parlamentu. Vučić, nekadašnji tvrdokorni nacionalista, izabran je za drugi mandat za predsednika.
Glavne opozicione stranke u Srbiji bojkotovale su izbore 2020. i osudile proces kao ni slobodan ni fer.
Analitičari kažu da je predsednikov potez takođe usmeren na jačanje njegove sopstvene podrške i reformu SNS, čija je popularnost opala posle višemesečnih protesta opozicije nakon dva masovna pucnjave u maju.
Ankete pokazuju da bi koalicija koju predvodi SNS dobila oko 44 odsto glasova i da bi morala da traži saveznike za većinu. Centristički opozicioni blok Protiv nasilja je na oko 38 odsto, a ultranacionalističke i proruske stranke mogle bi zajedno da osvoje 11 odsto.
Vučić je u maju podneo ostavku na mesto predsednika SNS-a, ali i dalje ima značajan uticaj u stranci. Protivnici su njega i njegove saveznike optužili za autokratiju, gušenje medija, izbornu prevaru, nasilje, korupciju i veze sa organizovanim kriminalom.
Stanovnici Kosova smatraju da Vučićeva odluka da raspiše izbore delimično objašnjava zašto nije pristao na rešenje SAD i EU za upravljanje severnim Kosovom nakon pet sati sastanaka u Briselu prošle nedelje na kojima su učestvovali visoki lideri EU.
Iako je Kosovo pristalo na sve delove plana, koji je prethodne subote na odvojenim sastancima predočen liderima Srbije i Kosova, Vučić je odbio da ga potpiše.
Kosovo je dugo sumnjalo da Srbija neće potpisati nikakav sporazum o samoupravljanju severnih opština, u kojima dominira srpsko stanovništvo, jer bi to bio korak na putu ka zvaničnom priznanju Kosova od strane Beograda.
Fon der Lajen je u utorak poručila Vučiću i kosovskom premijeru Aljbinu Kurtiju da EU očekuje da Srbija i Kosovo poštuju sporazume koje su ove godine sklopili u Ohridu u Severnoj Makedoniji kako bi normalizovali svoje odnose.
Fon der Lajen se sastala sa Vučićem u Beogradu dan nakon što je zatražila od Srbije da „ispuni de fakto priznanje Kosova“.
Nakon sastanaka u Briselu, visoki lideri EU pozvali su rukovodstvo Kosova da nastavi sa planom samoupravljanja, poznatim kao asocijacija opština sa srpskom većinom, i da Srbija ispuni priznanje.
