Lideri Evropske unije ponudili su novi plan rasta zapadnom Balkanu na samitu u albanskoj prestonici u ponedeljak, otvarajući delove jedinstvenog tržišta EU i tražeći duboko ukorenjene reforme uoči članstva u bloku za šest zemalja regiona.
Glavne teme na godišnjim razgovorima — pod nazivom Berlinski proces — su integracija Zapadnog Balkana u jedinstveno tržište i podrška njihovoj zelenoj i digitalnoj transformaciji. Nacije u regionu su Albanija, Bosna, Kosovo, Crna Gora, Severna Makedonija i Srbija.
Visoki zvaničnici EU koji su prisustvovali samitu u Tirani bili su predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel. Njima se pridružio i nemački kancelar Olaf Šolc.
Francuski predsednik Emanuel Makron nije se pridružio samitu, zbog nedavnog incidenta kada je jedan nastavnik smrtno izboden, a tri osobe ranjene u napadu na školu u severnoj Francuskoj. Predstavljao ga je državni sekretar Lorens Bun.
Makron je trebalo da počne zvaničnu posetu Tirani kasnije u ponedeljak.
Šest zemalja zapadnog Balkana su u različitim fazama integracije u blok. Srbija i Crna Gora bile su prve zemlje zapadnog Balkana koje su pre nekoliko godina pokrenule pregovore o članstvu, a prošle godine su ih pratile Albanija i Makedonija, dok su Bosna i Kosovo tek započele prvi korak u procesu integracije.
Šolc je rekao da je „Berlinski proces najbolji instrument ne samo da se oslobodi puni potencijal regionalne saradnje, već i da se ubrza integracija svih zemalja Zapadnog Balkana“.
Rat Rusije u Ukrajini stavio je integraciju Zapadnog Balkana u EU na vrh dnevnog reda bloka 27 zemalja. EU pokušava da oživi ceo proces proširenja, koji je u zastoju od 2013. godine, kada je Hrvatska postala poslednja zemlja koja je pristupila.
EU je postavila Zapadni Balkan kao uslov da reformiše svoje ekonomije i političke institucije pre pristupanja.
Von der Leien je spomenula novi plan rasta za zemlje Zapadnog Balkana: otvaranje novih trgovinskih ruta u određenim oblastima zajedničkog tržišta EU za zemlje Balkana, kao što su slobodno kretanje roba i usluga, drumski transport, energija, električna energija i digitalni singl tržište. Šest zemalja treba da sprovedu brze reforme koje će zauzvrat biti praćene investicijama.
EU je već mobilisala 16 milijardi evra (16,8 milijardi dolara) za investicije u regionu od 30 milijardi evra (31,5 milijardi dolara) obećanih pre tri godine.
„Zaista moramo da iskoristimo potencijal koji postoji ovde na Zapadnom Balkanu i da ga približimo jedinstvenom evropskom tržištu“, rekla je ona.
Šest zemalja treba da krenu sa duboko ukorenjenim reformama kako bi poboljšale poslovnu klimu, učinile regulatorno okruženje privlačnijim i pristupile tržištima jedne druge, dodala je ona.
„Ako postoje blokade, jedino koga možete blokirati ste vi“, rekla je fon der Lajen.
Gorki spor između Srbije i Kosova, bivše srpske pokrajine koja je proglasila nezavisnost 2008. godine, ostaje velika zabrinutost za EU.
Dijalog o normalizaciji odnosa uz posredovanje EU zastao je nakon nedavne pucnjave između maskiranih srpskih naoružanih napadača i kosovske policije u kojoj su četiri osobe poginule, a tenzije su porasle u regionu.
Šolc je pozvao i Srbiju i Kosovo da se vrate za pregovarački sto, ističući „hitnu potrebu da rade zajedno i prevaziđu antagonizam“.
„Vreme je da se prevaziđu sukobi koji se predugo nastavljaju i sputavaju samo dve zemlje“, rekao je on.
Zvaničnici EU pozvali su balkanske zemlje da prevaziđu regionalne sukobe i stanu zajedno dok Rusija vodi rat u Ukrajini.
„Svaki napredak koji ostvarite na zajedničkom regionalnom tržištu značajno će vas približiti standardima EU“, rekao je Šolc.
Fon der Lajen je smatrala da je novi plan rasta „veoma snažan podsticaj… da se ekonomski otvore vrata, ali i da se zatraže otvaranje granica između zemalja Zapadnog Balkana i da se sprovedu neophodne reforme. Sa tim dolazi i finansiranje investicija.”
„Samo zajedničkim radom dovešćemo Zapadni Balkan upravo tamo gde pripadate u srce Evropske unije“, rekla je ona.
Mišel je pozvao zemlje Zapadnog Balkana da „ispune svoje obaveze, počevši od neophodnih reformi, a u EU moramo da se pripremimo za dobrodošlicu novim članicama“.
„Ponavljam, da bismo to uradili, mislim da verujem da moramo biti spremni na obe strane do 2030. godine za proširenje“, rekao je on i dodao: „To je ohrabrenje, podrška da udvostručimo naše napore.
Albanski premijer Edi Rama pozdravio je novi plan kao veoma obećavajući jer podržava „ideju pristojnog odnosa koji više funkcioniše kao partneri koji dele dom sa boljim razumevanjem, bolje dele terete“.
Samit, koji se prvi put održava u zemlji koja nije članica EU, održava se na faraonskom orijentiru, poznatom kao piramida. Izgrađen je 1988. kao posthumni muzej za albanskog moćnika iz komunističkog doba, Envera Hodžu.
