Srbija treba da informiše EU o aktivnostima srpsko-ruskog humanitarnog centra u Nišu i njegovoj integraciji u sistem upravljanja vanrednim situacijama, navodi se u delu godišnjeg izveštaja Evropske komisije o napretku u poglavlju 27 o životnoj sredini i klimatskim promenama.
Takođe, Srbija treba da obezbedi da humanitatrni cenar u Nišu ne duplira ulogu Koordinacionog centra Evropske komisije za hitne slučajeve, piše u delu izveštaja koji se odnosi na civilnu zaštitu.
Na sajtu Srpsko-ruskog humanitarnog centra navodi se da je formiran 2012. na osnovu sporazuma vlada Srbije i Rusije sa ciljem da obezbedi niz humanitarnih zadataka na teritoriji Srbije i drugih zemalja balkanskog regiona.
U delu Komisijinog izveštaja o poglavlju 27 o pitanjima civilne zaštite navodi se da Srbija aktivno učestvuje u Mehanizmu civilne zaštite EU, da je poslala spasilačke timove u Tursku posle zemljotresa u februaru i učestvovala u radu operativnih timova za slanje humanitarne pomoći Turskoj i Siriji.
Takođe je Srbija u martu preko Mehanizma poslala u Ukrajinu pomoć za popravku štete u energetici nastalu zbog ruskih napada na civilnu infrastrukturu.
Komisija je ocenila da Srbija ima dobru legalnu osnovu i politiku za upravljanje rizikom od katastrofa zasnovanu na Zakonu o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama.
Izmene tog zakona planirane su za 2023. kako bi se otklonili manji nedostaci i uveli novi instrumenti za osnaživanje uključenih na lokalnom nivou.
Ocenjeno je i da je Srbija u proteklih godinu dana unapredila spremnost i kapacitete za reagovanje i da je pokrenula onlajn registar rizika od katastrofa, u skladu sa odgovarajućom uredbom EU, a koji pruža podatke u realnom vremenu.
Komisija je navela i da se Srbija nije povezala sa Zajedničkim komunikacionim i informacionim centrom za vanredne sitacije EU (CESIC) ali je izrazila interesovanje da se priključi verziji „samo za čitanje“ dostupnoj zemljama koje učestvuju u Mehanizmu.
