Na duge staze, Sjedinjene Države ne mogu da obuzdaju i Rusiju i Kinu. Odlučno protivljenje Evrope Putinovom ratu otvara mogućnost za strateški zaokret.
Kada se velika sila kocka, svet se trese. Naredbom o napadu na Ukrajinu, ruski predsednik Vladimir Putin je pokrenuo lanac reakcija čiju krajnju tačku niko još ne može da predvidi. Međutim, to je već očigledno jedna od posledica za Sjedinjene Države. Preopterećena za početak, Amerika je upravo videla povećanje svog strateškog tereta. Isto tako iznenada, međutim, na vidiku dolazi novo rešenje: Evropa je spremna da preuzme veće vojne obaveze.
Pre rata, mnogi Amerikanci, uključujući neke političke lidere, odlučili su da budu realističniji u pogledu strateških ambicija svoje zemlje u sve konkurentnijem svetu. Razumno, predsednik Bajden je nastojao da stabilizuje odnose sa Rusijom i smanji američko ratovanje na širem Bliskom istoku, usmeravajući pažnju i resurse na upravljanje Kinom u usponu. Ali Putinova Rusija je odbila da bude po strani. Invazijom na Ukrajinu, to je dovelo do toga da istočni bok NATO-a, sa četiri zemlje koje se graniče sa ruskom teritorijom, zahteva pojačanje – i Sjedinjene Države su se došle na zadatak. Bajden je poslao 14.000 američkih vojnika u Evropu od početka krize, čime je ukupan broj porastao na 100.000.
Pružanje privremenih pojačanja danas je ispravna odluka u odnosu na ćelavu agresiju Rusije. Ali Sjedinjene Države treba da se odupru sklonosti da ožive svoju ulogu vojnog zaštitnika Evrope, posebno zato što se Evropa budi da prihvati svoje odgovornosti. Britanija šalje trupe u baltičke države i Poljsku. Francuska se zalaže za „stratešku autonomiju“ za Evropsku uniju. I nekoliko dana nakon što je zaustavila gasovod Severni tok 2 kojim se snabdeva prirodni gas iz Rusije, Nemačka je poništila dugogodišnju zabranu pružanja vojne pomoći i poslala oružje Ukrajini. Nemačka je takođe obećala da će potrošiti više od 2 procenta svoje ekonomije na odbranu, konačno se obavezala da će ispuniti cilj NATO-a. Nemački kancelar Olaf Šolc izjavio je da su njegova zemlja i Evropa dostigle „istorijsku prekretnicu“.
I Amerikanci i Evropljani bi imali koristi ako se Šolcove reči pokažu istinitim. U narednim godinama, evropske države treba da preuzmu vođstvo u svojoj kolektivnoj odbrani, a Sjedinjene Države treba da učine sve što mogu da ih ohrabre. Staviti odbranu Evrope na Sjedinjene Države, u narednoj deceniji i dalje, značilo bi odgovoriti na Putinovo brzopleto kockanje sopstvenim sporim kockanjem.
