Evropska unija hitno istražuje načine da svoje zemlje članice udruže u kupovini municije za pomoć Ukrajini, nakon upozorenja iz Kijeva da je njenim snagama brzo potrebno više zaliha, rekli su diplomate i zvaničnici.
Očekuje se da će ministri spoljnih poslova EU na sastanku u Briselu u ponedeljak razgovarati o ideji zajedničke nabavke artiljerijskih granata od 155 milimetara – preko potrebnih Kijevu.
Zvaničnici i diplomate EU kažu da bi zajednički pristup bio efikasniji od pojedinačnih naloga država članica. Veće narudžbe bi takođe pomogle industriji da investira u dodatne kapacitete, rekli su oni.
„Sada je zaista vreme da se ubrza proizvodnja i poveća proizvodnja standardizovanih proizvoda koji su Ukrajini očajnički potrebni“, rekla je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen na godišnjoj Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji u subotu.
Von der Lajen je kasnije rekla da je uverena da će hitnost situacije ubediti članice EU da ostave po strani svoju dugogodišnju sklonost kupovini oružja na nacionalnom nivou.
„U ovom užasnom ratu koji je Rusija pokrenula protiv Ukrajine, vidimo da možemo da pomerimo planine pod pritiskom“, rekla je ona Rojtersu i drugim novinskim organizacijama u intervjuu.
Zajednička kupovina oružja mogla bi biti slična prethodnoj kupovini vakcina protiv COVID-a od strane EU, dodala je ona.
Ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba rekao je da je municija „kritično pitanje“ o čemu je razgovarao sa čelnicima odbrambene industrije na konferenciji u Minhenu.
„Dobio sam uveravanja – a imam konkretne brojke – o količinama koje se mogu proizvesti“, rekao je on novinarima. „Pitanje je (oko) njihovog ugovaranja, finansiranja i logistike.
Iako se u ponedeljak ne očekuju nikakve odluke, diplomata EU je rekao da su najave verovatno u narednim danima, nakon estonskog predloga za nabavku municije od 155 mm od EU, granata koje se koriste u artiljerijskim oruđima kao što su haubice.
Diplomata je rekao da se blok fokusira na to kako da podstakne proizvodnju i kako će se finansirati zajedničke kupovine.
Zajednički napori u nabavci imali bi za cilj da popune zalihe saveznika Kijeva, koje su jako iscrpljene nakon godinu dana snabdevanja municijom za pomoć Ukrajini u borbi protiv ruske invazije.
Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg rekao je ove nedelje da Ukrajina troši artiljerijske granate brže nego što bi ih njeni saveznici trenutno mogli proizvesti.
Ukrajinske snage ispaljuju između 2.000 i 7.000 artiljerijskih granata dnevno, dok Rusija koristi između 20.000 i 60.000, prema estonskom listu, u koji je video Rojters.
Visoki zvaničnik EU rekao je da visoki predstavnik Unije za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borel i njena diplomatska služba smatraju da je predlog Estonije „potencijalno veoma dobra ideja“.
Zvaničnici i diplomate rekli su da će barem deo sredstava verovatno doći iz Evropskog fonda za mir, fonda EU za vojnu pomoć.
Odobrila je 3,6 milijardi evra za podršku Ukrajini, ali uglavnom kroz bankovnu pomoć koju daju članice EU pojedinačno.
Evropska odbrambena agencija bloka (EDA) učestvovala je 2014. u zajedničkoj nabavci sa pet članica EU za kupovinu municije za protivtenkovsko oružje. Ponudila se da preuzme vođstvo u još jednom pokušaju kupovine municije.
„Predložili smo državama članicama da možemo delovati u njihovo ime za nabavku različitih vrsta municije“, rekao je izvršni direktor EDA Jirži Sedivi.
Diplomate i zvaničnici nisu precizirali koliko bi EU mogla da potroši na zajedničke nabavke. Estonski list navodi da bi milion metaka kalibra 155 mm mogao da se kupi ove godine za oko 4 milijarde evra.
