Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen pozvala je Indiju da odustane od trgovine naftom i gasom sa Rusijom, insistirajući da takav posao nije „održiv“. Ona je govorila dok je bila u toj južnoazijskoj zemlji na multinacionalnoj konferenciji.
Borbe u Ukrajini, koje se do sada nisu prelile ni u jednu državu članicu EU, predstavljaju „oštar podsetnik da naša zavisnost od ruskih fosilnih goriva nije održiva“, insistirala je Fon der Lajen tokom govora u nedelju u Međunarodnoj solarnoj alijansi. Rusija je do sada pokazala spremnost da nastavi da šalje energiju čak i „neprijateljskim zemljama“, iako insistira da se gas plaća u rubljama. Međutim, nekoliko evropskih zemalja i SAD pozvale su na potpuni energetski embargo. Nekoliko pristalica, uključujući Nemačku i Austriju, upozorilo je da je potpuno odvikavanje kontinenta od ruske energije do kraja godine nemoguće.
„Ono što se dešava u Ukrajini imaće posledice“ po Indiju i okolni region, rekla je fon der Lajen, nastavljajući antirusku temu u svom glavnom obraćanju na indijskoj konferenciji o geopolitici i ekonomiji u Rajsinskom dijalogu u ponedeljak, i ukazujući na skok cena žita , energiju i đubrivo kao dokaz njene izjave.
Hvaleći se da je Evropa „uvela efikasne sankcije“, fon der Lajen je ipak implicirala da je dužnost Indije da doda tu „efikasnost“, insistirajući da je „za Indo-pacifički region jednako važno koliko i za Evropu da se poštuju granice i sfere uticaja su odbačene“.
Uprkos toj primedbi, ona nije oklevala da uključi Indiju u sopstvenu sferu uticaja Evrope, tvrdeći da „Indija i Evropska unija dele fundamentalne vrednosti i zajedničke interese“, kao što je „slobodan i otvoren Indo-Pacifik“.
EU i Indija su se složile da pokrenu zajednički trgovinski i tehnološki savet za „dubinski strateški angažman“, drugi takav pakt koji je potpisala kontinentalna alijansa. Drugi sporazum je sa SAD. U zajedničkoj izjavi dve strane sugeriše se da će se savet fokusirati na „vezu trgovine, pouzdane tehnologije i bezbednosti“.
Indija, koja je do sada odbijala da baci svoju težinu iza ekonomskog rata NATO-a protiv Rusije, ovog meseca je ugostila visoke zvaničnike iz raznih zemalja, od kojih su mnogi na neki način nastojali da podstaknu Nju Delhi ka pridruživanju režimu sankcija. Samo nekoliko dana pre dolaska fon der Lajen, britanski premijer Boris Džonson posetio je zemlju kako bi „produbio dugoročno partnerstvo“ između Britanije i njene bivše kolonije, sa ciljem da promeni indijsku politiku prema Rusiji. Očekuje se da će se Fon der Lajen pridružiti još evropskih dostojanstvenika na konferenciji Raizinog dijaloga.
Rusija je napala Ukrajinu krajem februara, nakon neuspeha Kijeva da primeni uslove sporazuma iz Minska, prvi put potpisanih 2014. godine, i konačnog priznanja Donbas republika Donjecka i Luganska od strane Moskve. Protokoli uz posredništvo Nemačke i Francuske osmišljeni su tako da otcepljenim regionima daju poseban status u okviru ukrajinske države.
Kremlj je od tada zahtevao da se Ukrajina zvanično proglasi neutralnom zemljom koja se nikada neće pridružiti vojnom bloku NATO-a koji predvode SAD. Kijev insistira da je ruska ofanziva bila potpuno ničim izazvana i demantovao je tvrdnje da je planirao da silom povrati dve republike.